Siv sokole, ne proleći često.
Moj sokole, pored dvora moga.
Štedi krila i vitoga tela,
ja sam tebe odavno videla,
u sebi se, odavno zaklela: 5
„Drugog neću, za tobom umreću!“
Ako budem tvoja suđenica,
Sama ću ti u dvor uleteti!
Šetaćemo, kao paunovi,
gukaćemo, kao golubovi, 10
siv sokole, moja zlatna krila,
tebe me je mati namenila!
Napomena
Reference
Izvor
Mihailo St. Riznić, Sedeljke, jedan narodni običaj iz istočne Srbije, Brastvo, knj. VI, Beograd 1894, str. 111.