Siv sokole, ne proleći često.
Moj sokole, pored dvora moga.
Štedi krila i vitoga tela,
ja sam tebe odavno videla,
u sebi se, odavno zaklela: 5
„Drugog neću, za tobom umreću!“
Ako budem tvoja suđenica,
Sama ću ti u dvor uleteti!
Šetaćemo, kao paunovi,
gukaćemo, kao golubovi, 10
siv sokole, moja zlatna krila,
tebe me je mati namenila!
