Сиви сокол долетео
моме драгом на пенџере,
па га драги уфатио,
па му златан кафес сплео,
бисером га искитио, 5
па га мени поклонио,
кад ја ручам да ми поје,
кад вечерам да ми кличе,
а у зору да ме буди:
„Устај, Като, устај, злато, 10
дошло време за рањење,
лепа Ката за љубљење;
Лепа Ката јоште спије
на кревету, на дишеку,
русе косе растрсила, 15
беле руке раширила,
бела недра разгрнула!“
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 206.
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 86-87.
