Sivi sokol doleteo
mome dragom na pendžere,
pa ga dragi ufatio,
pa mu zlatan kafes spleo,
biserom ga iskitio, 5
pa ga meni poklonio,
kad ja ručam da mi poje,
kad večeram da mi kliče,
a u zoru da me budi:
„Ustaj, Kato, ustaj, zlato, 10
došlo vreme za ranjenje,
lepa Kata za ljubljenje;
Lepa Kata jošte spije
na krevetu, na dišeku,
ruse kose rastrsila, 15
bele ruke raširila,
bela nedra razgrnula!“
Pevač i mesto zapisa
Pevali Spira i Borivoje Ilići, stolar (Priština, 1947).
Reference
Izvor
Miodrag A. Vasiljević: Jugoslovenski muzički folklor knj. I, Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, Prosveta, Izdavačko preduzeće Srbije, Beograd, 1950., str. 206.
Narodna književnost Srba na Kosovu - Lirske pesme II, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str. 86-87.
