Шта се бели горе у планине?
Да л’ је иње, ил’ бело ковиље?
Ил’ девојке бело стиру платно?
Или војска пење чадорове?
Ил’ јунаци беле коње шећу? 5
Ил' чобани бела стада крећу?
— Нит’ је иње, нит’ бело ковиље,
ни девојке бело стеру платно,
ни по гори шатори се беле,
ни чобани бело стадо крећу, 10
нит јунаци беле коње шећу:
већ то јесу три голема снега,
један лањски а други полањски,
а трећи је од ове године.
Из њих тече река Раваница, 15
она тече крај тврдих тамница.
У тамници нигде никог нема,
до јунака, Сибињанин Јанка,
и крај њега два сива сокола.
Месо сече Сибињанин Јанко, 20
месо сече те соколе храни,
сузе рони те соколе поји,
косе сгриже те им гнездо гради!
Једне ноћи, око пола ноћи
закликташе два сива сокола, 25
па падоше на рамена Јанку.
те се крил’ма од нечега бране.
Говори им Сибињанин Јанко:
„Ој Бога вам, моје тице сиве,
Да л’ сте гладне меса дебелога? 30
Ил’ сте жедне студене водице?
Или вам се, тице, досадило,
робовање у тамници хладној.
Ако вам се, тице, досадило,
а ви прн’те тамиици на прозор, 35
одлетите ви до двора мога,
па видите шта на двору раде,
Надају л’ се старом господару?“
Говоре му, два сива сокола:
„Не праћај нас, добри господару, 40
ми смо синоћ дошли од дворова,
видели смо твоје беле дворе.
Двори су ти поодавно пусти,
на дворишту пелен цвеће расте,
а по башти дрва огорела, 45
на њих често кука кукавица.
Једна кука јутром и вечером;
друга кука око пола дана;
трећа. кука никад не престаје!“
Говори им Сибињанин Јанко: 50
„А знате ли, моје тице сиве,
ко су оне кукавице сиње?
Та, што кука јутром и вечером,
то је моја сестрица Јелица;
та, што кука око пола дана, 55
то је моја љуба несрећница;
та што кука, никад не престаје,
то је моја остарела мајка!“
