Šta se beli gore u planine?
Da l’ je inje, il’ belo kovilje?
Il’ devojke belo stiru platno?
Ili vojska penje čadorove?
Il’ junaci bele konje šeću? 5
Il' čobani bela stada kreću?
— Nit’ je inje, nit’ belo kovilje,
ni devojke belo steru platno,
ni po gori šatori se bele,
ni čobani belo stado kreću, 10
nit junaci bele konje šeću:
već to jesu tri golema snega,
jedan lanjski a drugi polanjski,
a treći je od ove godine.
Iz njih teče reka Ravanica, 15
ona teče kraj tvrdih tamnica.
U tamnici nigde nikog nema,
do junaka, Sibinjanin Janka,
i kraj njega dva siva sokola.
Meso seče Sibinjanin Janko, 20
meso seče te sokole hrani,
suze roni te sokole poji,
kose sgriže te im gnezdo gradi!
Jedne noći, oko pola noći
zakliktaše dva siva sokola, 25
pa padoše na ramena Janku.
te se kril’ma od nečega brane.
Govori im Sibinjanin Janko:
„Oj Boga vam, moje tice sive,
Da l’ ste gladne mesa debeloga? 30
Il’ ste žedne studene vodice?
Ili vam se, tice, dosadilo,
robovanje u tamnici hladnoj.
Ako vam se, tice, dosadilo,
a vi prn’te tamiici na prozor, 35
odletite vi do dvora moga,
pa vidite šta na dvoru rade,
Nadaju l’ se starom gospodaru?“
Govore mu, dva siva sokola:
„Ne praćaj nas, dobri gospodaru, 40
mi smo sinoć došli od dvorova,
videli smo tvoje bele dvore.
Dvori su ti poodavno pusti,
na dvorištu pelen cveće raste,
a po bašti drva ogorela, 45
na njih često kuka kukavica.
Jedna kuka jutrom i večerom;
druga kuka oko pola dana;
treća. kuka nikad ne prestaje!“
Govori im Sibinjanin Janko: 50
„A znate li, moje tice sive,
ko su one kukavice sinje?
Ta, što kuka jutrom i večerom,
to je moja sestrica Jelica;
ta, što kuka oko pola dana, 55
to je moja ljuba nesrećnica;
ta što kuka, nikad ne prestaje,
to je moja ostarela majka!“
Pevač, mesto zapisa i napomena
Iz Aleksinačkog Pomoravlja i Resave.
Reference
Izvor
Mihailo St. Riznić, Sedeljke, jedan narodni običaj iz istočne Srbije, Brastvo, knj. VI, Beograd 1894, str. 133-136.
