Сибињанин Јанко и Баждаркиња вила

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Сибињанин Јанко и Баждаркиња вила

Поранио од Сибиња Јанко,
Поранио у лову планину,
Кад је био на горњој Јабуци,
На Јабуци спрам Шербајној Луци,
Ту је Јанко шатор разапео, 5
Па он седе рујно пити вино.
Док ето ти Баждаркиње виле,
Па говори од Сибиња Јанку:
„Хајд' одатле од Сибиња Јанко!
„То је Јанко моја очевина, 10
„Очевина па и ђедовина,
„Ако ми се уклонити нећеш,
„Оба ћу ти ока истерати,
„Мојом стрелом из златне тетиве,
„Преби ћу ти ребра попријеко, 15
„Растргнути на четири стране,
„Обесити о четири гране.“
Кад то зачу Сибињанин Јанко,
Препаде се жалосна му мајка,
Па побеже главом без обзира; 20
Док потреви свог милог сестрића,
Свог сестрића Бановић Секулу,
Руке шире у лице се љубе,
Питају се за мир и за здравље.
Тада рече Бановић Секула: 25
„О мој ујко Сибињанин Јанко,
„Каква ти је голема невоља?
„Те ти бежиш главом без обзира.“
Вели њему Сибињанин Јанко:
„Мој сестрићу Бановић Секула! 30
„Мени јесте голема невоља,
„Ја отидох у лов у планину,
„Па кад дођох вароши Јабуци,
„Баш Јабуци спрам Шербајној Луци,
„Ту разапех бијелог шатора, 35
„Па ја сједох рујно пити вино,
„Док ето ти Баждаркиње виле,
„Па овако стаде беседити:
„„Хајд' одатле Сибињанин Јанко!
„„То је моја очевина Јанко, 40
„„Очевина па и ђедовина;
„„Ако ми се уклонити нећеш,
„„Оба ћу ти ока истерати,
„„Мојом стрелом из златне тетиве
„„Растргнути на четири стране, 45
„„Обесити о четири гране.“
„Од тога се јесам уплашио,
„Па побегох главом без обзира.“
Кад то зачу Бановић Секула,
Ходе право на горњу Јабуку, 50
Па разапе бијелог шатора,
Па он седе рујно пити вино.
Док ето ти Баждаркиње виле,
Па говори Бановић Секули:
„Хајд' одатле Бановић Секула! 55
„То је море моја очевина,
„Очевина па и ђедовина;
„Ако ми се уклонити нећеш,
„Оба ћу ти ока истерати,
„Мојом стрелом из златне тетиве, 60
„Пребићу ти ребра попријеко,
„Растргнути на четири стране,
„Обесити о четири гране.“
Кад то зачу Бановић Секула,
Он попушта хрте и огаре, 65
Те погнаше по планини вилу,
Доиста је ухватити шћаху.
Кад се виђе на невољи вила,
Она разви крила и окриље,
Па побеже небу под облаке. 70
Кад то виђе Бановић Секула,
Он попушта сиве соколове,
Те погнаше по планини вилу,
Доиста је ухватити шћаху;
Кад се виђе на невољи вила, 75
Она сави крила и окриље,
Па побеже у тихо језеро.
Кад то виђе Бановић Секула,
Он попушта утве златно-криле,
Те погнаше по језеру вилу, 80
Доиста је ухватити шћаху.
Кад се виђе на невољи вила,
Тад искочи на обалу сама,
Баш у руке Бановић Секули,
Кад то виђе Бановић Секула, 85
Он ухвати Баждаркињу вилу,
Па је води Сибињанин Јанку,
„Ево ујко Баждаркиње виле.“
„Па јој суди како ти је драго.“
Узе Јанко Баждаркињу вилу 90
Одведе је бијеломе двору
Па је венча за вијерну љубу.

Записао: Милан Ђ. Станић
Певач:
Записано у Драгачеву

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне песме (јуначке), скупио их и на свет издао Милан Ђ. Станић, Част I, у Београду, Штампарија Николе Стефановића, 1870, стр. 82-85, № 12