Sibinjanin Janko i Baždarkinja vila
Poranio od Sibinja Janko,
Poranio u lovu planinu,
Kad je bio na gornjoj Jabuci,
Na Jabuci spram Šerbajnoj Luci,
Tu je Janko šator razapeo, 5
Pa on sede rujno piti vino.
Dok eto ti Baždarkinje vile,
Pa govori od Sibinja Janku:
„Hajd' odatle od Sibinja Janko!
„To je Janko moja očevina, 10
„Očevina pa i đedovina,
„Ako mi se ukloniti nećeš,
„Oba ću ti oka isterati,
„Mojom strelom iz zlatne tetive,
„Prebi ću ti rebra poprijeko, 15
„Rastrgnuti na četiri strane,
„Obesiti o četiri grane.“
Kad to začu Sibinjanin Janko,
Prepade se žalosna mu majka,
Pa pobeže glavom bez obzira; 20
Dok potrevi svog milog sestrića,
Svog sestrića Banović Sekulu,
Ruke šire u lice se ljube,
Pitaju se za mir i za zdravlje.
Tada reče Banović Sekula: 25
„O moj ujko Sibinjanin Janko,
„Kakva ti je golema nevolja?
„Te ti bežiš glavom bez obzira.“
Veli njemu Sibinjanin Janko:
„Moj sestriću Banović Sekula! 30
„Meni jeste golema nevolja,
„Ja otidoh u lov u planinu,
„Pa kad dođoh varoši Jabuci,
„Baš Jabuci spram Šerbajnoj Luci,
„Tu razapeh bijelog šatora, 35
„Pa ja sjedoh rujno piti vino,
„Dok eto ti Baždarkinje vile,
„Pa ovako stade besediti:
„„Hajd' odatle Sibinjanin Janko!
„„To je moja očevina Janko, 40
„„Očevina pa i đedovina;
„„Ako mi se ukloniti nećeš,
„„Oba ću ti oka isterati,
„„Mojom strelom iz zlatne tetive
„„Rastrgnuti na četiri strane, 45
„„Obesiti o četiri grane.“
„Od toga se jesam uplašio,
„Pa pobegoh glavom bez obzira.“
Kad to začu Banović Sekula,
Hode pravo na gornju Jabuku, 50
Pa razape bijelog šatora,
Pa on sede rujno piti vino.
Dok eto ti Baždarkinje vile,
Pa govori Banović Sekuli:
„Hajd' odatle Banović Sekula! 55
„To je more moja očevina,
„Očevina pa i đedovina;
„Ako mi se ukloniti nećeš,
„Oba ću ti oka isterati,
„Mojom strelom iz zlatne tetive, 60
„Prebiću ti rebra poprijeko,
„Rastrgnuti na četiri strane,
„Obesiti o četiri grane.“
Kad to začu Banović Sekula,
On popušta hrte i ogare, 65
Te pognaše po planini vilu,
Doista je uhvatiti šćahu.
Kad se viđe na nevolji vila,
Ona razvi krila i okrilje,
Pa pobeže nebu pod oblake. 70
Kad to viđe Banović Sekula,
On popušta sive sokolove,
Te pognaše po planini vilu,
Doista je uhvatiti šćahu;
Kad se viđe na nevolji vila, 75
Ona savi krila i okrilje,
Pa pobeže u tiho jezero.
Kad to viđe Banović Sekula,
On popušta utve zlatno-krile,
Te pognaše po jezeru vilu, 80
Doista je uhvatiti šćahu.
Kad se viđe na nevolji vila,
Tad iskoči na obalu sama,
Baš u ruke Banović Sekuli,
Kad to viđe Banović Sekula, 85
On uhvati Baždarkinju vilu,
Pa je vodi Sibinjanin Janku,
„Evo ujko Baždarkinje vile.“
„Pa joj sudi kako ti je drago.“
Uze Janko Baždarkinju vilu 90
Odvede je bijelome dvoru
Pa je venča za vijernu ljubu.
Zapisao: Milan Đ. Stanić
Pevač:
Zapisano u Dragačevu
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
