Сибињанин Јанко

Извор: Викизворник


Сибињанин Јанко

Цвили, пишти у Качар планину.
Да л’ је вила или љута змија?
Нит' је вила, нити љута змија
већ је стари Сибињанин Јанко.
Ухвати га царе Сулејмане, 5
па га мучи као љуту гују,
и пита га редом за јунаке:
„Кажи, море, првога јунака,
што јашаше коња дорастога?
добар јунак Бог да га убије, 10
он доходи до моје одаје..."
„Кад ме питаш право ћу ти кажем.
То је јунак Муса Кесеџија.
Он доходи до твоји дворови,
он што мисли, Бог му није дао: 15
он мислио тебе да ухвати;
или тебе, или твоје чедо..."
„Кажи, Јанко, другога јунака
што јашаше коња крилатога?
Он прелети трипут моју војску". 20
„Кад ме питаш, право ћу ти кажем:
То је јунак Реља Крилатица.
Што мислио, Бог му иије дао:
он мислио тебе да ухвати;
или тебе, или твоје чедо". 25
„Кажи, Јанко, трећега јунака,
што јашашс јелу бијелу?
Он доходи до моји дворови".
„Је л’ ме питаш, право ћу ти кажем,
то је јунак Сибињанин Јанко, 30
што мислио и Бог му је дао:
он мислио тебе да ухвати,
ал’ ухвати твоје мушко чедо,
изнесе га у Качар планину,
исече га све парче по парче; 35
највелико је парче као врапче".
Цикну царе као љута гуја:
„Кажи сада шта ћу да ти радим,
да ли оћеш водом да те парим,
или да те на ражањ печем?" 40
„Чујеш мене, царе Сулејмане:
курва нисам водом да ме париш,
хајдук нисам на ражањ да ме печеш,
но сам јунак, јуначки ћу гинем.
Савежи ми руке наопако, 45
и нађи ми коња затрлога,
и нађи ми сабљу зарђалу,
па ме пусти у широко поље,
и испрати три хиљаде Турке,
ти се качм у високе куле, 50
па да гледаш Јанку почудишта,
како ћу га Турци разносити...”
Кад отиде Јанко у широко поље,
помоли се богу јединоме:
„Помоз' Боже и оче Николо, 55
Света Петко наоштри ми сабљу,
а ти Тројо одреши ми руке,
срећо моја, помами ми коња..."
Кад је Јанку Господ помогао,
и помого светитељ Никола, 60
Петка му је сабљу наоштрила,
Троја му је руке одврзала,
срећа му је коња помамила.
Кад дођоше три хиљаде Турци,
хиљаду је Јанко исекао, 65
хиљаду је коњем погазио,
хиљаду се од страх попуцали.
Па се враћу цару у дворове:
„Кам’ си царе, селски говедаре,
што се кријеш по селске кошаре, 70
хајд' изађи Јанку на мегдана!”
Проговара царе Сулејмане:
„Ман' се, Јанко, ако Бога знадеш,
даћу т' благо колко теби драго,
даћу т’ булу бољу и од моју!” 75
Одговара Сибињанин Јанко:
„Имам благо колико ми драго,
имам булу и бољу од твоју,
но изађи Јанку на мегдана...”



Певач и место записа[уреди]

Старинска песма из Власотинца. Власотинце, чуо и прибележио, Вој.[ислав] С. Поповић.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 143-144.
  • Кића бр. 47, 19. новембра, 1922. стр. 3.