Сењски капетан ослободи Шиму Богетића јер истуче Петра Мркоњића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сењски капетан ослободи Шиму Богетића јер истуче Петра Мркоњића
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
127. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




127.

Сењски капетан ослободи Шиму Богетића јер истуче Петра Мркоњића


0001 Шетао се Мркоњићу Пејо
0002 по бедену Сењу бијелому,
0003 нашетао тавници на врата
0004 ал['] [се] сужњи грију на сунашцу,
0005 међу њима Богетићу Шимо.
0006 "Божја помоћ, сужњи поневољни!"
0007 Сви сужњи на ноге скочише,
0008 не устаје Богетићу Шимо
0009 нити устаје, нит[и] се поклања.
0010 Онда вели Мркоњићу Пејо:
0011 "А б[о]га ти, Богетићу Шимо,
0012 што си бољи од других јунаках
0013 нити устајеш нит[и] се поклањаш?"
0014 Онда вели Богетићу Шимо:
0015 "А б[о]га ми, Петре Мркоњићу,
0016 кад је моја мајка умирала,
0017 онда ме је сисом заклињала
0018 да не устајем горем од себе
0019 нити устајем, нит[и] се поклањам."
0020 То је Петру врло мучно било
0021 те он трже буздован од злата
0022 и удара Богетића Шиму
0023 буздованом у плећа бијела,
0024 три га пута ударио Пејо.
0025 То је Шими врло мучно било
0026 паке скочи на ноге јуначке
0027 пак узима Пеју Мркоњића,
0028 узима га за грло бијело,
0029 бацио га тавници на врата.
0030 Туде прође капетане сењски
0031 пак говори Богетићу Шими:
0032 "Не ударај, Богетићу Шимо,
0033 не ударај Мркоњића Петра,
0034 не биј га негвами ни коланими,
0035 на част теби твоје дуговање."
0036 Онда вели Богетићу Шимо:
0037 "Хоћу, богме, г[о]с[поди]не драги,
0038 уморићу земљи зулумћара.
0039 Ево има три годин[е] данах
0040 како сам у тавници твојој,
0041 јошт ћу бити девет годиница
0042 нека буде дваанист годинах."
0043 Онда вели капетане сењски:
0044 "Богом брацо, Богетићу Шимо,
0045 не умори Петра Мркоњића
0046 на част теби твоје дуговање
0047 и ка тому три товара блага
0048 и на част [ти] тридесет сужањах."
0049 Онда Шимо оставио њега
0050 и узео три товара блага
0051 и опрости тридесет сужањах.
0052 Онда вели Богетићу Шимо:
0053 "Ид[']те, сужњи, куда кому драго
0054 за душицу моје старе мајке,
0055 старе мајке и стара бабајка,
0056 и за здравље Богетића Шиме."



Интервенције[уреди]

Мер'конићу = Мркоњићу
і = ј (Пејо)
т = д (бедену)
бѣлому (јат = ије)
ћ = ђ (међу)
п = б (Богетићу)
б'гати = бога ти
ѿ = од
е = је
мие = ме је
с = з (заклињала)
горѥмь = горем
били = било
тер'же = трже
пустоань = буздован
ѿ зата = од злата (?)
бѣла (јат = ије)
вер'ло = врло
и = ј (ударај)
бі'и = биј
нек'бами = негвами
кколин'ми = коланими
гсне = господине
сулум'чара = зулумћара
братцо = брацо
котому = ка тому
здраві'е = здравље

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Ослобађање из ропства. Сужњи се поклањају пред Пејом, само то не чини Шимо Богетић и вређа га. Када га Петар напада, Шимо узвраћа, а сењски капетан га пушта без откупа и чак му даје благо.
Варијанте: ЕР 80; Krstić 1984: N 1, 11 – Oslobađanje otkupom: 292.
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.