Јунашгво Мурат арамбаше

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јунаштво Мурат арамбаше
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
128. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




128.

Јунаштво Мурат арамбаше


0001 Подигла се једна мала чета
0002 од Удвине града бијелога
0003 мала чета, тријест Удвињанах,
0004 Удвињанах, тријест витезовах,
0005 прид њима је Мурат арамбаша
0006 и отиде у гору зелену.
0007 Лоша [их је] копца закобила,
0008 лоша копца шездесет Сењанах
0009 и прид њима од Сења Иване.
0010 Говорио од Сења Иване:
0011 "Предај се, курво арамбаша,
0012 те ти хајде к Сењу бијелому
0013 ни везане руке ни ноге коване
0014 предај се, не губи љуто главе."
0015 Онда вели Мурат арамбаша:
0016 "Не будали, од Сења Иване,
0017 да је ово тријест удовица,
0018 не би тако ишле Сењу граду
0019 ни везане ни гвожђем коване
0020 него што је тријест витезовах
0021 и прид њима Мурат арамбаша
0022 од Удвиња, од града бјелога."
0023 Кад то чуо од Сења Иване,
0024 својој пушки живи огањ даје
0025 и удари Мурат арамбашу,
0026 али курва Мурат арамбаша
0027 јунак бише, ништа не хајаше
0028 веће крије рану под доламу,
0029 крије рану, слободи дружину:
0030 "Удвињани, драга браћо моја,
0031 бијте се, не припадајте се,
0032 јошт ме није нашла крвна рана."
0033 Пуче друга пушка од Сењанах
0034 и удари Мурат арамбашу,
0035 јунак бише Мурат арамбаша
0036 и он крије рану под доламу
0037 јошт говори дружиници својој:
0038 "О јунаци, драга браћо моја,
0039 ви се бијте, не припадајте се,
0040 јошт ме није нашла крвна рана."
0041 Пуче пушка трећа од Сењанах
0042 и удари Мурат арамбашу
0043 међу токе у срце јуначко
0044 не [п]оквари токе никакове,
0045 ал['] [п]оквари срце у јунаку,
0046 оне ране тајати не може
0047 веће паде у траву зелену.
0048 Када види од Сења Иване,
0049 потргоше своје сабље бритке,
0050 бритке сабље како мрки вуци
0051 и на Турке учинише јуриш
0052 петнаист глава одсјекоше,
0053 а петнаист живи савезаше
0054 и отидоше Сењу бијелому.



Интервенције[уреди]

е = је (једна)
ѿ = од
бѣлога (јат = ије)
нима = њима
п = б с = з (закобила)
шесть десеть = шездесет
прѣдаисе (јат = е) = предај се
хаиди = хајде
ксеню = к Сењу
люто = љуто? лудо?
гвосћемь = гвожђем
бѣлога (јат = је)
и = ј (својој)
оудвиѩна = Удвињани
біитесе = бијте се
пріпадатесе = припадајте се
ѡщь = јошт
бите = бијте
д = т (токе)
срдце = срце
потер'гоше = потргоше
притке, прітке = бритке
мер'ки = мрки
ѿсѣкоше (јат = је) = одсјекоше

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Удбињани које предводи Мурат-арамбаша сукобе се са Сењанима. Сењанин Иван предлаже да се предају, али Мурат одбија и рањен храбри дружину. Када он погине, Сењани савладају Турке.
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Литература: Schmaus 1953: 231; Пешић 1967/1972: 260-284; Клеут 1987

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.