Сењани избављају Гојка Десанчића
0001 Пију вино Сењани јунаци
0002 У подруму од камена сиња,
0003 Међу њима Перо Мрконићу,
0004 Вино служи госпоја Десанка,
0005 Вино пише и песме певаше.
0006 Ал’ беседи госпоја Десанка:
0007 „Ој синовче, Перо Мрконићу,
0008 Вино пијеш и песме поп’јеваш,
0009 А мој Гојко лежи у тавници,
0010 Бре у пустој кули Товагиној!“
0011 Беседи јој Перо Мрконићу:
0012 „Стрино моја, госпојо Десанко,
0013 Дај ти мени три канте дуката,
0014 Да ударим у Сењане вином,
0015 Не би л’ ми се више обећало ─
0016 Ја ћу теби извадити Гојка!“
0017 Пери вели госпоја Десанка:
0018 „Ој синовче, Перо Мрконићу,
0019 Да је мени три канте дуката,
0020 Ја би њега извадила сама!“
0021 Опет Перо стрини проговара:
0022 „Стрино моја, госпојо Десанко,
0023 Знаш ли оно у прошла времена
0024 Кад би Гојко сењски барјактаре,
0025 Кад ми силно заробисмо благо,
0026 Не бројисмо гроше и дукате,
0027 Већ зелени калпаци д’јелисмо,
0028 Сваком дошло по триест калпака,
0029 Гојку дошло тридесет и седам ─
0030 Ди су, дакле, Гојкови дукати?“
0031 То се стрини на ино не може,
0032 Она шеће у подруме дољне,
0033 Па узима сребрне кључеве
0034 И отвара плетене сепете,
0035 Из њи граби три канте дуката,
0036 Па ударе вином у Сењане,
0037 Све се више госпи обећава.
0038 Госпа скупи по избор јунака,
0039 Пуно право до шездесет глава,
0040 Те одоше Товагиној кули,
0041 Гдино седи у тавници Гојко.
0042 Кад стигоше око куле пусте,
0043 Беседио Перо Мрконићу:
0044 „Да мој брате, Гојко Десанчићу,
0045 Откуда је најлошија кула,
0046 Откуда се може прокопати,
0047 Прокопати, лакше развалити?“
0048 Одговара Гојко Десанчићу:
0049 „Од мора је најлошија кула,
0050 Отуда се може прокопати,
0051 Прокопати, лакше развалити,
0052 Отуда је понајтања кула ─
0053 Три аршина мермера камена
0054 И до четир’ растова дрвета!“
0055 Копаше је Сењани јунаци,
0056 Копаше је до зорице беле.
0057 Куд удари Перо Мрконићу,
0058 Туд се тресе кула из темеља,
0059 Па се чупа из темеља пуста;
0060 Куд ударе Сењани јунаци.
0061 Пршти само дрво у камену ─
0062 Једва зором провалише кулу.
0063 Извадише Гојка Десанчића,
0064 Ал’ га тешка не опросте гвожђа,
0065 Не мож’ нитко гвожђе раставити,
0066 Све га носе на прси јуначки.
0067 За њима се повија потера.
0068 Кад се виде у невољи тешкој
0069 Под потером Сењани јунаци,
0070 Гојка мећу на зелену траву,
0071 Сами главом у гору збјегоше.
0072 Беседио у невољи Гојко:
0073 „Да мој брате, Перо Мрконићу,
0074 Кад ме ниси опростио гвожђа,
0075 Зашт’ ме, брате, у веће ували?
0076 Не кријте се по гори зеленој,
0077 Већ баците огањ ватре живе,
0078 Па збуњујте голему потеру!“
0079 У том стиже голема потера;
0080 Огањ баци Перо Мрконићу
0081 И за њиме Сењани јунаци ─
0082 Разбегла им голема потера,
0083 А Сењани Гојка на коњица,
0084 Па га носе двору бијеломе.
0085 Далеко ји угледа Десанка,
0086 Па је она собом беседила:
0087 „Очи моје, тако ми гледале ─
0088 Ил’ је сенка Гојка Десанчића,
0089 Или је сенка или ме варате?“
0090 У том дође свита у Сењане,
0091 Добавила Гојка Десанчића.
0092 Клањала се Десанка госпоја,
0093 Па пољуби Петра Мрконића,
0094 Њега љуби у чело јуначко:
0095 „Фала теби, мој мили синовче!“
0096 Одговара Перо Мрконићу:
0097 „Нисам јунак фалу заслужио,
0098 Већ твој Гојко, који нас научи;
0099 Љуби сина, Десанка госпојо,
0100 Сви би данас изгубили главе!“
0101 Вес’о буди сењски господаре
0102 И сви твоји Сењани јунаци,
0103 Који знате удесити с Турци!
