Сењанин Тадија

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Још зорица не забијељела,
0002 Ни даница лица помолила,
0003 Од Сења се отворише врата,
0004 И изиђе једна чета мала
0005 За тридесет и четири друга;
0006 Пред њима је Сењанин Тадија,
0007 Барјак носи Комнен барјактару,
0008 Отидоише брду у планину,
0009 Примише се под Црвене ст’јене.
0010 Тадај рече Сењанин Тадија:
0011 „Браћо моја, и дружино моја!
0012 „Није л’ мајка родила јунака,
0013 „Да отиде овчар-чобанину,
0014 „Да донесе овна деветака,
0015 „Добра јарца од седам година,
0016 „За вечеру у моју дружину?”
0017 Сви јунаци ником поникоше
0018 И у црну земљу погледаше,
0019 Ал’ не гледа Котарац Јоване,
0020 Веће скочи на ноге лагуне,
0021 Па он оде овчар-чобанину,
0022 И донесе овна деветака,
0023 Добра јарца од седам година,
0024 Донесе их Сењанин-Тадији.
0025 Оба жива одерао брава,
0026 Па их пусти у јелово грање,
0027 Грана дирне, стоји дрека јарца,
0028 Ован ћути, не пушта аваза.
0029 Тада рече Котарац Јоване:
0030 „О Тадија, нашој чети главо!
0031 „За што пусти браве одеране?”
0032 Проговори Сењанин Тадија:
0033 „Видите ли, моја браћо драга!
0034 „Какова је мука на хајвану,
0035 „Још је већа мука у Турака,
0036 „Кад нашега увате јунака;
0037 „Који може муке поднијети,
0038 „Да ошути, моја браћо драга,
0039 „Ка’ одеран ован кроз планину;
0040 „Који л’ муке отрпит’ не може,
0041 „Од мене му Богом просто било,
0042 „Нек се врати Сењу на крајину.”
0043 Па он скочи на ноге лагуне,
0044 А докопа пушку по средини,
0045 Оде право уз Црвене ст’јене.
0046 Обазре се Котарац Јоване,
0047 Ал’ се десет повратило друга.
0048 Вели Јован Сењанин-Тадији:
0049 „Јер, Тадија, уплаши дружину?
0050 „Десет нам је друга побјегнуло.”
0051 Вели њему Сесњанин Тадија:
0052 „Нека бјеже, драги побратиме!
0053 „Када су се они уплашили
0054 „Од живога одерана јарца,
0055 „Ја како ће сјутра дочекати,
0056 „Побратиме, Хасан-агу Куну
0057 „И његових тридест крајишника,
0058 „Крајишника, како ватре живе?”
0059 Кад изишли под Црвене ст’јене,
0060 Обазре се Котарац Јоване,
0061 Ал’ још десет побјегнуло друга.
0062 Опет вели Котарац Јоване:
0063 „Јер, Тадија, нашој чети главо,
0064 „Јер уплаши тридест наших друга?
0065 „Још нам десет друга побјегнуло.”
0066 Вели њему Сењанин Тадија:
0067 „Нека бјеже, Котарац Јоване!
0068 „Када су се они уплашили
0069 „Од живога јарца одерана,
0070 „Ја како ће сјутра дочекати,
0071 „Дочекати Хасан-агу Куну
0072 „И његових тридест крајишника,
0073 „Мој Јоване, како ватре живе?”
0074 Изиђоше на црвене ст’јене,
0075 Обазре се Котарац Јоване,
0076 Ал’ сам иде Комнен барјактару,
0077 Па он рече Сењанин-Тадији:
0078 „Мој Тадија! Од тридест тројица.”
0079 Вели њему Сењанин Тадија;
0080 „Не бојте се, моја браћо драга!
0081 „Што уради тридесет јунака,
0082 „Ако нама добра срећа буде,
0083 „Оно могу три добра јунака.”
0084 Ту их бјеше ноћца застанула,
0085 Указа се један огањ живи,
0086 Побратиме, кроз јелове гране;
0087 Рече ријеч Сењанин Тадија:
0088 „Није л’ мати родила јунака,
0089 „Да отиде огањ да уводи:
0090 „Ил’ су Турци, или су хајдуци?”
0091 Скочи Комнен на ноге лагуне,
0092 А узима пушку по средини,
0093 Одвуче се кроз јелове гране;
0094 Кад он дође до огња живота,
0095 Те погледа иза танке јеле,
0096 Али сједе Удбињани Турци,
0097 Међу њима Хасан-ага Куна,
0098 Пију вино и бистру ракију;
0099 Дође чаша Хасан-аги Куни,
0100 Наздрави је у своју дружину:
0101 „Здрави сте ми, моја браћо драга!
0102 „Та у здравље тридест Удбињана,
0103 „А у главу Сењанин-Тадије
0104 „И његових тридесет хајдука,
0105 „Ако Бог да, те се удесимо!”
0106 Кад се мрка накитише вина,
0107 Све је пјано како и помамно,
0108 Поспало је како и поклано,
0109 Уз јелике пушке прислонили
0110 Привуч есе Комнен барјактару,
0111 Покупи им свијетло оружје,
0112 Па затрпа у јелово грање,
0113 Ал’ не може сабље Куничине,
0114 Јер је Куна притиск’о пода се,
0115 Око њега тенеф пресијече,
0116 Испод њега сабљу извадио,
0117 Однесе је Сењанин-Тадији.
0118 Пита њега Сењанин-Тадија:
0119 „Што је тамо, Комнен-барјактаре?
0120 „Што је тамо код огња живота?”
0121 Каже њему Комнен барјактару:
0122 „О Тадија, нашој чети главо!
0123 „Код огња је Куна Хасан-ага
0124 „Са његових тридест Удбињана,
0125 „Све је пјано како и помамно,
0126 „Поспало је како и поклано,
0127 „Оружје сам њима покупио,
0128 „Све закоп’о у јелово грање.”
0129 Не вјерује Сењанин-Тадија,
0130 Док не виђе сабљу Куничину,
0131 Позна сабљу Хасан-аге Куне,
0132 Дигоше се до огња живога,
0133 Ал’ спавају око огња Турци,
0134 Су три стране опколи Тадија:
0135 С једне стране од Сења Тадија,
0136 С друге стране Комнен барјактару,
0137 С треће стране Котарац Јоване;
0138 Запете им пушке донесоше,
0139 А Тадија Куни прискочио,
0140 Удари га ногом у стражњицу,
0141 А викну му грлом бијелијем:
0142 „Устан’, курво, Хасан-ага Куно!
0143 „Дош’о ти је Сењанин Тадија
0144 „Су тридесет и четири друга
0145 „У походе око огња живог.”
0146 Скочи Куна кан’ да се помами,
0147 Привати се сабље оковане,
0148 А кад виђе, ђе му пусте нема,
0149 Он погледа на своју дружину,
0150 А дружина за пушке дугачке,
0151 Ал’ пушака уз јелике нема;
0152 Онда викну Сењанин Тадија:
0153 „Устан, курво, Хасан-ага Куно!
0154 „У мене је свијетло оружје,
0155 „Устан’ вежи тридест крајишника,
0156 „Јер, тако ми моје вјере тврде!
0157 „Ако пукне тридесет пушака,
0158 „Свијех ћу их од једном повезат’.”
0159 Кад се Куна виђе на невољи,
0160 Он устаде на ноге лагуне,
0161 Те он веже своје Удбињане;
0162 Куна веже, а Комнен притеже;
0163 Свеза Куна тридест крајишника,
0164 Куну веже Комнен барјактаре.
0165 Па одоше у јелово грање,
0166 Извадише свијетло оружје,
0167 О Турцима објесиш’ оружје;
0168 Оћераше тројица хајдука,
0169 Оћераше тридесет Турака,
0170 Оћераше Сењу на крајину.
0171 Кад су били Сењу на капију,
0172 Чудило се мало и велико,
0173 Говориле Сењанке ђевојке:
0174 „Боже мили! Чуда великога!
0175 „Ђе свезаше три добра јунака,
0176 „Три јунака, тридесет Турака,
0177 „И без ране и без мртве главе!”
0178 Проговори Сењанин Тадија:
0179 „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке,
0180 „То се срела срећа и несрећа,
0181 „Моја срећа, њихова несрећа,
0182 „Моја срећа несрећу свезала.”
0183 У то доба под бијелу кулу.
0184 Свијех тридест баци у тавницу,
0185 Па на благо одсијече Турке:
0186 За тридесет три товара блага.
0187 Дође благо Сењанин-Тадији,
0188 Ал’ излази Тадијина мајка,
0189 Па Тадији сину проговара:
0190 „Знаш ли, сине, Сењанин-Тадија?
0191 „Куна ти је баба погубио.”
0192 Кад то зачу Сењанин Тадија,
0193 Узе њима три товара блага,
0194 Па он пушћа тридесет Турака
0195 Испод сабље тавници на врата;
0196 Кад наљезе Куна Хасан-ага,
0197 Клону сабља, отпаде му глава.