Senjanin Tadija

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Još zorica ne zabijeljela,
0002 Ni danica lica pomolila,
0003 Od Senja se otvoriše vrata,
0004 I iziđe jedna četa mala
0005 Za trideset i četiri druga;
0006 Pred njima je Senjanin Tadija,
0007 Barjak nosi Komnen barjaktaru,
0008 Otidoiše brdu u planinu,
0009 Primiše se pod Crvene st’jene.
0010 Tadaj reče Senjanin Tadija:
0011 „Braćo moja, i družino moja!
0012 „Nije l’ majka rodila junaka,
0013 „Da otide ovčar-čobaninu,
0014 „Da donese ovna devetaka,
0015 „Dobra jarca od sedam godina,
0016 „Za večeru u moju družinu?”
0017 Svi junaci nikom ponikoše
0018 I u crnu zemlju pogledaše,
0019 Al’ ne gleda Kotarac Jovane,
0020 Veće skoči na noge lagune,
0021 Pa on ode ovčar-čobaninu,
0022 I donese ovna devetaka,
0023 Dobra jarca od sedam godina,
0024 Donese ih Senjanin-Tadiji.
0025 Oba živa oderao brava,
0026 Pa ih pusti u jelovo granje,
0027 Grana dirne, stoji dreka jarca,
0028 Ovan ćuti, ne pušta avaza.
0029 Tada reče Kotarac Jovane:
0030 „O Tadija, našoj četi glavo!
0031 „Za što pusti brave oderane?”
0032 Progovori Senjanin Tadija:
0033 „Vidite li, moja braćo draga!
0034 „Kakova je muka na hajvanu,
0035 „Još je veća muka u Turaka,
0036 „Kad našega uvate junaka;
0037 „Koji može muke podnijeti,
0038 „Da ošuti, moja braćo draga,
0039 „Ka’ oderan ovan kroz planinu;
0040 „Koji l’ muke otrpit’ ne može,
0041 „Od mene mu Bogom prosto bilo,
0042 „Nek se vrati Senju na krajinu.”
0043 Pa on skoči na noge lagune,
0044 A dokopa pušku po sredini,
0045 Ode pravo uz Crvene st’jene.
0046 Obazre se Kotarac Jovane,
0047 Al’ se deset povratilo druga.
0048 Veli Jovan Senjanin-Tadiji:
0049 „Jer, Tadija, uplaši družinu?
0050 „Deset nam je druga pobjegnulo.”
0051 Veli njemu Sesnjanin Tadija:
0052 „Neka bježe, dragi pobratime!
0053 „Kada su se oni uplašili
0054 „Od živoga oderana jarca,
0055 „Ja kako će sjutra dočekati,
0056 „Pobratime, Hasan-agu Kunu
0057 „I njegovih tridest krajišnika,
0058 „Krajišnika, kako vatre žive?”
0059 Kad izišli pod Crvene st’jene,
0060 Obazre se Kotarac Jovane,
0061 Al’ još deset pobjegnulo druga.
0062 Opet veli Kotarac Jovane:
0063 „Jer, Tadija, našoj četi glavo,
0064 „Jer uplaši tridest naših druga?
0065 „Još nam deset druga pobjegnulo.”
0066 Veli njemu Senjanin Tadija:
0067 „Neka bježe, Kotarac Jovane!
0068 „Kada su se oni uplašili
0069 „Od živoga jarca oderana,
0070 „Ja kako će sjutra dočekati,
0071 „Dočekati Hasan-agu Kunu
0072 „I njegovih tridest krajišnika,
0073 „Moj Jovane, kako vatre žive?”
0074 Iziđoše na crvene st’jene,
0075 Obazre se Kotarac Jovane,
0076 Al’ sam ide Komnen barjaktaru,
0077 Pa on reče Senjanin-Tadiji:
0078 „Moj Tadija! Od tridest trojica.”
0079 Veli njemu Senjanin Tadija;
0080 „Ne bojte se, moja braćo draga!
0081 „Što uradi trideset junaka,
0082 „Ako nama dobra sreća bude,
0083 „Ono mogu tri dobra junaka.”
0084 Tu ih bješe noćca zastanula,
0085 Ukaza se jedan oganj živi,
0086 Pobratime, kroz jelove grane;
0087 Reče riječ Senjanin Tadija:
0088 „Nije l’ mati rodila junaka,
0089 „Da otide oganj da uvodi:
0090 „Il’ su Turci, ili su hajduci?”
0091 Skoči Komnen na noge lagune,
0092 A uzima pušku po sredini,
0093 Odvuče se kroz jelove grane;
0094 Kad on dođe do ognja života,
0095 Te pogleda iza tanke jele,
0096 Ali sjede Udbinjani Turci,
0097 Među njima Hasan-aga Kuna,
0098 Piju vino i bistru rakiju;
0099 Dođe čaša Hasan-agi Kuni,
0100 Nazdravi je u svoju družinu:
0101 „Zdravi ste mi, moja braćo draga!
0102 „Ta u zdravlje tridest Udbinjana,
0103 „A u glavu Senjanin-Tadije
0104 „I njegovih trideset hajduka,
0105 „Ako Bog da, te se udesimo!”
0106 Kad se mrka nakitiše vina,
0107 Sve je pjano kako i pomamno,
0108 Pospalo je kako i poklano,
0109 Uz jelike puške prislonili
0110 Privuč ese Komnen barjaktaru,
0111 Pokupi im svijetlo oružje,
0112 Pa zatrpa u jelovo granje,
0113 Al’ ne može sablje Kuničine,
0114 Jer je Kuna pritisk’o poda se,
0115 Oko njega tenef presiječe,
0116 Ispod njega sablju izvadio,
0117 Odnese je Senjanin-Tadiji.
0118 Pita njega Senjanin-Tadija:
0119 „Što je tamo, Komnen-barjaktare?
0120 „Što je tamo kod ognja života?”
0121 Kaže njemu Komnen barjaktaru:
0122 „O Tadija, našoj četi glavo!
0123 „Kod ognja je Kuna Hasan-aga
0124 „Sa njegovih tridest Udbinjana,
0125 „Sve je pjano kako i pomamno,
0126 „Pospalo je kako i poklano,
0127 „Oružje sam njima pokupio,
0128 „Sve zakop’o u jelovo granje.”
0129 Ne vjeruje Senjanin-Tadija,
0130 Dok ne viđe sablju Kuničinu,
0131 Pozna sablju Hasan-age Kune,
0132 Digoše se do ognja živoga,
0133 Al’ spavaju oko ognja Turci,
0134 Su tri strane opkoli Tadija:
0135 S jedne strane od Senja Tadija,
0136 S druge strane Komnen barjaktaru,
0137 S treće strane Kotarac Jovane;
0138 Zapete im puške donesoše,
0139 A Tadija Kuni priskočio,
0140 Udari ga nogom u stražnjicu,
0141 A viknu mu grlom bijelijem:
0142 „Ustan’, kurvo, Hasan-aga Kuno!
0143 „Doš’o ti je Senjanin Tadija
0144 „Su trideset i četiri druga
0145 „U pohode oko ognja živog.”
0146 Skoči Kuna kan’ da se pomami,
0147 Privati se sablje okovane,
0148 A kad viđe, đe mu puste nema,
0149 On pogleda na svoju družinu,
0150 A družina za puške dugačke,
0151 Al’ pušaka uz jelike nema;
0152 Onda viknu Senjanin Tadija:
0153 „Ustan, kurvo, Hasan-aga Kuno!
0154 „U mene je svijetlo oružje,
0155 „Ustan’ veži tridest krajišnika,
0156 „Jer, tako mi moje vjere tvrde!
0157 „Ako pukne trideset pušaka,
0158 „Svijeh ću ih od jednom povezat’.”
0159 Kad se Kuna viđe na nevolji,
0160 On ustade na noge lagune,
0161 Te on veže svoje Udbinjane;
0162 Kuna veže, a Komnen priteže;
0163 Sveza Kuna tridest krajišnika,
0164 Kunu veže Komnen barjaktare.
0165 Pa odoše u jelovo granje,
0166 Izvadiše svijetlo oružje,
0167 O Turcima objesiš’ oružje;
0168 Oćeraše trojica hajduka,
0169 Oćeraše trideset Turaka,
0170 Oćeraše Senju na krajinu.
0171 Kad su bili Senju na kapiju,
0172 Čudilo se malo i veliko,
0173 Govorile Senjanke đevojke:
0174 „Bože mili! Čuda velikoga!
0175 „Đe svezaše tri dobra junaka,
0176 „Tri junaka, trideset Turaka,
0177 „I bez rane i bez mrtve glave!”
0178 Progovori Senjanin Tadija:
0179 „Ne čud’te se, Senjanke đevojke,
0180 „To se srela sreća i nesreća,
0181 „Moja sreća, njihova nesreća,
0182 „Moja sreća nesreću svezala.”
0183 U to doba pod bijelu kulu.
0184 Svijeh tridest baci u tavnicu,
0185 Pa na blago odsiječe Turke:
0186 Za trideset tri tovara blaga.
0187 Dođe blago Senjanin-Tadiji,
0188 Al’ izlazi Tadijina majka,
0189 Pa Tadiji sinu progovara:
0190 „Znaš li, sine, Senjanin-Tadija?
0191 „Kuna ti je baba pogubio.”
0192 Kad to začu Senjanin Tadija,
0193 Uze njima tri tovara blaga,
0194 Pa on pušća trideset Turaka
0195 Ispod sablje tavnici na vrata;
0196 Kad naljeze Kuna Hasan-aga,
0197 Klonu sablja, otpade mu glava.

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 206-210.