Сетно шеће, бане Надаждија,
Од мубарде, те но до лубaрде,
Лубарди је тихо бесједио:
„Ој лубардо, сјајно лице моје,
„Отворте ми на Холмуцу врата! 5
„Циље [1] ћу вам златом позлатити,
„Кола ћу вам сребром оковати!“
Тому не би ни бијела дана,
Ударише с двије силне војске.
Стаде лупа бојнијех пушака, 10
Стаде вриска вранијех коњица,
Стаде звека бриткије сабаља,
Стаде јаук младога јунака,
Паде јунак кано сиња магла,
Коњ до коња, јунак до јунака; 15
Нешто мало изгинуло војске,
Три стотине седамдес'т хиљада.
Многа ти је заплакала мајка,
Јер јунака земља притиснула,
Црна земља и зелена трава!20
