Setno šeće, bane Nadaždija,
Od mubarde, te no do lubarde,
Lubardi je tiho besjedio:
„Oj lubardo, sjajno lice moje,
„Otvorte mi na Holmucu vrata! 5
„Cilje [1] ću vam zlatom pozlatiti,
„Kola ću vam srebrom okovati!“
Tomu ne bi ni bijela dana,
Udariše s dvije silne vojske.
Stade lupa bojnijeh pušaka, 10
Stade vriska vranijeh konjica,
Stade zveka britkije sabalja,
Stade jauk mladoga junaka,
Pade junak kano sinja magla,
Konj do konja, junak do junaka; 15
Nešto malo izginulo vojske,
Tri stotine sedamdes't hiljada.
Mnoga ti je zaplakala majka,
Jer junaka zemlja pritisnula,
Crna zemlja i zelena trava!20
