Сестре без брата

Двије сеје брата не имале,
Па га вију од бијеле свиле,
Од бијеле и још од црвене;
Струк му мећу дрво шимширово,
Црне очи два драга камена,
Обрвице морске пијавице,
Ситне зубе два низа бисера;
Залажу га медом и шећером:
„То нам једи, па нам пробесједи.“