Сестре без брата

Извор: Викизворник

Двије сеје брата не имале,
Па га вију од бијеле свиле,
Од бијеле и још од црвене;
Струк му мећу дрво шимширово,
Црне очи два драга камена,
Обрвице морске пијавице,
Ситне зубе два низа бисера;
Залажу га медом и шећером:
„То нам једи, па нам пробесједи.“

Извор[уреди]

  • Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 57–58.