Има мајка лудог Асан агру,
па га мајка лудо оженила,
ал му прети тридесет јунака,
да погубу њега јединака;
он ми седи сетан, невесеја, 5
питала га остарела мајка:
„Чујеш ли ме, луди Асан аго,
а што си ми сетан, невесеја?
Да л ти тебе љуба врло груба,
да ли жалиш што ти немаш коња, 10
немаш коња кога цар не јаше?"
Одговара дете Асан ага:
„Имам коња што цар не јаше,
имам љубу што гу нико нема,
ал ми прети тридесет јунака, 15
да погубу мене јединака!"
Њему вика остарела мајка:
„Није, синко, за то мука било,
мајка има девет ката куле,
девет ката и десета врата, 20
у десету тебе да прекрије!"
Прекрила га у девет ката куле,
десет ката и десета врата;
отуд иду тридесет јунака,
па питају остарелу мајку: 25
„Камо ти га луди Асан ага?"
Она њима мудро одговара:
„Ево има девет годин дана,
мајка њега није ни видела!"
Па питају ону верну љубу: 30
„Камо теби луди Асан ага!"
„Ево има девет годин дана,
ни га љуба очима видела,
ни му њему ту промену дала!"
Па питаше ту агину сеју: 35
„Чујеш ли не ти агина сејо,
а где ти је брате Асан ага?
да ни кажеш кад те право питам,
ће ти давам два реда дуката,
ће ти давам два пара обоце!" 40
Превари се Асан аге сеја,
она њима вако говораше:
„Чујте мене тридесет јунака:
мајка има девет ката куле,
и десета од камена врата, 45
у десета она га сакрила."
То дочуше тридесет јунака,
успеше се на девет ката куле,
девет ката и десета врата,
у десета њега га нађоше, 50
па га изнеше на зелену траву,
један стиже, главу му засече,
други стиже, до пола расече,
трећи стиже, главу му откиде;
глава рипа, језик проговара: 55
„Мајко моја, у рај да ми идеш.
Љубо моја, бољега да нађеш.
Сестро моја, у катран да вријеш!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 461-463.
