Ima majka ludog Asan agru,
pa ga majka ludo oženila,
al mu preti trideset junaka,
da pogubu njega jedinaka;
on mi sedi setan, neveseja, 5
pitala ga ostarela majka:
„Čuješ li me, ludi Asan ago,
a što si mi setan, neveseja?
Da l ti tebe ljuba vrlo gruba,
da li žališ što ti nemaš konja, 10
nemaš konja koga car ne jaše?"
Odgovara dete Asan aga:
„Imam konja što car ne jaše,
imam ljubu što gu niko nema,
al mi preti trideset junaka, 15
da pogubu mene jedinaka!"
Njemu vika ostarela majka:
„Nije, sinko, za to muka bilo,
majka ima devet kata kule,
devet kata i deseta vrata, 20
u desetu tebe da prekrije!"
Prekrila ga u devet kata kule,
deset kata i deseta vrata;
otud idu trideset junaka,
pa pitaju ostarelu majku: 25
„Kamo ti ga ludi Asan aga?"
Ona njima mudro odgovara:
„Evo ima devet godin dana,
majka njega nije ni videla!"
Pa pitaju onu vernu ljubu: 30
„Kamo tebi ludi Asan aga!"
„Evo ima devet godin dana,
ni ga ljuba očima videla,
ni mu njemu tu promenu dala!"
Pa pitaše tu aginu seju: 35
„Čuješ li ne ti agina sejo,
a gde ti je brate Asan aga?
da ni kažeš kad te pravo pitam,
će ti davam dva reda dukata,
će ti davam dva para oboce!" 40
Prevari se Asan age seja,
ona njima vako govoraše:
„Čujte mene trideset junaka:
majka ima devet kata kule,
i deseta od kamena vrata, 45
u deseta ona ga sakrila."
To dočuše trideset junaka,
uspeše se na devet kata kule,
devet kata i deseta vrata,
u deseta njega ga nađoše, 50
pa ga izneše na zelenu travu,
jedan stiže, glavu mu zaseče,
drugi stiže, do pola raseče,
treći stiže, glavu mu otkide;
glava ripa, jezik progovara: 55
„Majko moja, u raj da mi ideš.
Ljubo moja, boljega da nađeš.
Sestro moja, u katran da vriješ!"
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 461-463.
