Сестра Филипа Маџарина и Дауз капиџија

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Кулу гради Филип Маџарине
0002 У Будиму граду бијеломе,
0003 На бријегу спрам воде Дунава.
0004 Чудну кулу Филип оградио
0005 Да је таке ни у цара нема,
0006 Око куле силно троши благо –
0007 Не гради је чиме се куле граде,
0008 Но удара чудо и знамење
0009 Од костију коњски и јуначки,
0010 А темељ јој од тешка олова,
0011 Покрива је сребром бијелијем,
0012 А пенџере од сувога злата,
0013 У висину од седам тавана,
0014 У дужину стотину аришина,
0015 У ширину тридест и четири,
0016 Простро је свилом и кадивом;
0017 Око куле мермерли авлију,
0018 На авлији гвоздену капију,
0019 На капију алку од сто ока
0020 Попуњену срмом и бисером,
0021 Кад се алком у капију лупа,
0022 Сва се кула из темеља љуља;
0023 У авлију софе начинио,
0024 Простро их свилени ћилим’ма,
0025 Посадио лозе и цвијеће
0026 Да у ладу шједи и сеири,
0027 А да ружу бере и мирише.
0028 А каква је врх Будима кула –
0029 Кад огрије на истоку сунце
0030 И засјају цакла и покриво,
0031 Рекао би и заклео би се
0032 Да се рађа сунце из Будима,
0033 Да се Дунав зубљом претворио,
0034 Обасјала бутум Маџарија
0035 Од Дунава до мора сињега!
0036 То се чудо по свијету чуло,
0037 То зачуо султан у Стамболу,
0038 Па Филипу књигу оправио:
0039 ”О, Филипе, зенђил Маџарине,
0040 Ко је тебе изум допуштио
0041 Да ти градиш преко чуда куле
0042 На граници турској и каурској,
0043 Што је таке ни у мене нема?
0044 Да нијеси јунак на Крајину,
0045 Дворе бих ти огњем сапалио,
0046 О кули те жива објесио!
0047 Но тек примиш моје бурунтије,
0048 Да си брже мене у Стамболу,
0049 Да ми будеш војсци ђенерале,
0050 Послушај ме, не погини лудо!”
0051 Када Филип књигу проучио,
0052 Књигу учи, а на њу се смије,
0053 Но је књигом о тле ударио,
0054 Те је гази чизмом и мамузом.
0055 Мало било, дуго не трајало,
0056 Ево султан другу исто пише:
0057 ”О, Филипе, бијесни јуначе,
0058 Да си брже мене у Стамболу,
0059 Послушај ме, не погини лудо!”
0060 Књигу учи Филип Маџарине,
0061 Уз књигу се гротом посм’јеива,
0062 Па је баци те је чизмом чепје.
0063 То потраја неколико дана,
0064 Ево царе трећу књигу пише:
0065 ”О, Филипе, луде ли си главе!
0066 Ако мене у Стамбол не дођеш,
0067 Кунем ти се сунцем и мјесецем,
0068 Покупићу силновиту војску,
0069 Те ћу твоје дворе поарати
0070 И живијем огњем изгорјети,
0071 А тебе ћу жива уватити,
0072 Жива ћу те на колац набити,
0073 Послушај ме, не погини лудо!”
0074 Кад Филипу така књига дође,
0075 Књигу учи, сузе пролијева.
0076 Гледала га сестра Анђелија,
0077 Па је своме брату говорила:
0078 ”О, мој брате, Филип Маџарине,
0079 Отклен те је књига допанула,
0080 Те је тако пуста жалостива?
0081 Бог г’ убио ко је накитио,
0082 А јунака који је донио.
0083 А крајину оклен долазила –
0084 Прије су ти књиге долазиле,
0085 Али тако н’јесу жалостиве!
0086 Ако те је млада оставила,
0087 Бољом ћемо тебе оженити,
0088 Бољом цуром од соја бољега;
0089 Ако ти је књига од мегдана,
0090 Те је тебе жао погинути,
0091 Ја ћу за те на мегдан изићи!”
0092 А Филип ми сеји проговара:
0093 ”Није мене цура оставила,
0094 Нити ми је књига од мегдана,
0095 Него ме је књига допанула
0096 Да ја идем на цареву војску
0097 Без промјене за девет година;
0098 Па бих и то лако прегорио,
0099 Ал’ не могу моје б’јеле куле,
0100 Ни толико цура чекат’ неће,
0101 Нити тебе, моје миле сеје –
0102 Остаће ми моји двори пусти,
0103 Па ће ми их когођ поробити,
0104 Тебе, моју сеју, заробити,
0105 Сам сам, сејо, од мушкије главе!”
0106 Анђелија брату проговара:
0107 ”Ти не жали мене, твоје секе,
0108 Него дворе, па и твоју главу –
0109 Ја ћу за те на цареву војску!
0110 Дај ти мени одијело твоје,
0111 Па оружје и коња зеленка
0112 И о пасу сабљу маџаркињу,
0113 На којој се твоје име пише
0114 У крвава слова и намјену,
0115 Златан прстен са руке деснице
0116 У кому је име баба мога,
0117 А на главу крило и челенку!”
0118 Кад је Филип сеју саслушао,
0119 Даде сестри све што је искала,
0120 А ђевојка срца јуначкога
0121 Пође плести косу на делинску,
0122 А подбрија као челебинску,
0123 Обуче се и опусати се,
0124 Па отиде у шикли одају,
0125 Стаде Анђа спрама огледала,
0126 Те је сама собом говорила:
0127 ”Боже мили, ко би помислио
0128 Да сам млада Анђа Маџаркиња!”
0129 Па појаха свог коња зеленка,
0130 Па Филипу с коња говорила:
0131 ”Збогом, брате од оца и мајке,
0132 Немој ми се бојат’ ал’ страшити,
0133 Бог ће мени бити на помоћи!”
0134 Јошт Анђуша брату говораше:
0135 ”Немој ми се, брате оженити
0136 Пређе нег’ се, ако Бога да, вратим!”
0137 То изрече, коња ошинула,
0138 Па полеће пољем зеленијем,
0139 Фатила се гора и планина,
0140 Куд гођ ишла, у Стамбол је сишла,
0141 Право иде царевој капији,
0142 Без изума у двор улазила,
0143 Па отиде цару уодају,
0144 Капу скида, до земље се свија,
0145 Дванаест се пута преклонила
0146 Док царевој приступила руци,
0147 Целива му руку и кољено
0148 И саџаду цару под чизмама.
0149 Кад је виђе царе господаре:
0150 ”Добро дош’о, Филип Маџарине,
0151 Што те питам да ми право кажеш –
0152 Што не дође на два прва писма?”
0153 Анђа мудра, родила је мајка,
0154 Па овако цру проговара:
0155 ”Султан-царе, огријано сунце,
0156 Нијесам ти мог’о прије доћи,
0157 Е сам себе јунак оженио,
0158 А удао сестру Анжелију!” –
0159 ”Бе, аферим, Филип Маџарине,
0160 Бе, аферим и ко те родио!”
0161 Па је царе на војску опрема,
0162 Учини је пред војском бимбашом.
0163 Иде Анђа на цареву војску,
0164 Војевала како мушка глава:
0165 Ђе гођ цура с војском ударала,
0166 Би ње мегдан и њено јунаштво,
0167 Многе цару односила главе,
0168 Силно робље и танке робиње;
0169 Цар ђевојци изобилне даре,
0170 Перјанице, сабље и нишане.
0171 Тако било за девет година,
0172 А девета кад се напунила,
0173 Пошетала цару у одају
0174 Да јој даде изум са алалом –
0175 Отпусти је царе господаре.
0176 Шета Анђа по Стамболу граду,
0177 Те сеири стојна Цариграда.
0178 Лоша срећа нанијела Анђу
0179 На некакву воду у Стамболу,
0180 Те с’ умила и воде напила,
0181 Над водом се Анђа огледала
0182 И сама је собом говорила:
0183 ”Лишце моје, лијепо ли си ми,
0184 Благо мајци која те родила,
0185 А јунаку који те изљуби –
0186 Дивна л’ ће се наљубити лишца!”
0187 Па извади обје своје дојке
0188 И дојкама била говорила:
0189 ”Дојке моје, бијеле ли сте ми,
0190 Благо оном суђеном јунаку
0191 Који ће се с вама забављати!”
0192 Она мисли нико је не чује,
0193 Ал’ је чуо царев капиџија,
0194 Па потече цару на дивану:
0195 ”Аман, царе, земље господаре,
0196 Није оно Филип Маџарине,
0197 Но је оно сестра Филипова –
0198 Јутроске је на водици била,
0199 Сама собом млада говорила:
0200 ,Лишце моје, лијепо ли си ми,
0201 Благо оном кој’ ће те љубити!’
0202 Па извади обје своје дојке,
0203 Те дојкама цура говорила:
0204 ,Дојке моје, бијеле ли сте ми,
0205 Благо оном суђеном јунаку
0206 Који ће се с вама забављати!’ ”
0207 Када царе зачу лакрдију,
0208 Он говори Дауз-капиџији:
0209 ”Каква сестра, луде ли си главе,
0210 Кад је мене с војском војевала,
0211 Доносила главе и робиње?
0212 Оно ти је главом Маџарине,
0213 Те војује ев’девет година,
0214 Ја га знадем ако ти не знадеш!”
0215 Вели цару Дауз капиџија:
0216 ”Ако оно не буде ђевојка,
0217 Твоја сабља, ево моје главе!”
0218 Шћаше царе да Дауз’ погуби,
0219 Ал’ му рече Дауз капиџија:
0220 ”Аман, царе, земље господаре,
0221 Немој мене сада погубити,
0222 Биће вакта и биће земана,
0223 Но ми подај дванаест момака
0224 И подај ми до дванаест коња,
0225 Све биране бољи од бољега,
0226 Да прескачу дванаест коњица –
0227 Ако буде Филип Маџарине,
0228 Прескочиће ка’ остали момци;
0229 Ако буде сестра Филипова,
0230 Неће цура ни два прескочити!”
0231 Цар му даде дванаест момака
0232 И дванаест коња седланика,
0233 Па одоше у поље зелено,
0234 Шњима зову цуру племениту.
0235 Споредаше све дванаест коња,
0236 Скачу момци, прескочит’ не могу,
0237 Неко про два, неко про четири,
0238 А петога нико не доскаче.
0239 Скочи Анђа трком јуначкијем,
0240 Те прескочи једанаест коња,
0241 А у седлу сједе двана’стему.
0242 То гледао царе од Стамбола,
0243 Шћаше чисто погубит’ Дауза.
0244 Моли му се Дауз капиџија:
0245 ”Немој, царе, земље господаре,
0246 Но ми подај дванаест момака,
0247 По избору ђе је који бољи,
0248 Да скакају скока јуначкога,
0249 Да бацају камена с рамена,
0250 Да стрељају на граду јабуку –
0251 Ако буде Филим Маџарине,
0252 Свије ће их скоком прескочити,
0253 С свијема камен одметнути
0254 И устр’јелит’ на граду јабуку;
0255 Ако л’буде сестра Филипова,
0256 Издаће је снага и мишица!”
0257 Цар му дава штоп је заискао.
0258 Избра Дауз дванаест момака
0259 И поведе Анђушу ђевојку,
0260 Отидоше пољу и ливади,
0261 Бацају се камена с рамена.
0262 Анђа их је свијех претурила
0263 Два аршина и три мушке педи,
0264 А прескочи скоком јуначкијем,
0265 Укоп’о би Муја и Алију,
0266 А погоди на граду јабуку,
0267 Не јунаштвом но срећом од Бога,
0268 Јер ђевојка невјешта гађању,
0269 Па омјери у страх џевердаром,
0270 Кад омаче, очима зажмури,
0271 Али Анђи Бог и срећа дала,
0272 Те погоди по среди јабуку.
0273 То гледао цар Отмановићу,
0274 Шћаше чисто згубити Дауза,
0275 Ал’ се Дауз моли и преклања:
0276 ”Аман, царе, огријано сунце,
0277 Немој моју одасјећи главу,
0278 Биће вакта и биће земана –
0279 Оно није Филип Маџарине,
0280 Него оно сестра Филипова,
0281 Ак’ не буде, ево моје главе!
0282 Но те молим, мој честити царе,
0283 Подај мене десет ћеса блага
0284 Да поведем сестру Филипову
0285 У чаршију, у нове дућане –
0286 Кад угледа дибу и кадифу,
0287 Цура ће се млада слакомити,
0288 Куповаће себи за дарове!”
0289 И на то је царе каил био,
0290 Даде њему десет ћеса блага.
0291 Ода Дауз с цуром у чаршију
0292 Од дућана једног до другога.
0293 Мисли Дауз да је луда Анђа,
0294 Ал’је Анђа мудра и паметна,
0295 Своме се је послу досјетила,
0296 Па говори царком капиџији:
0297 ”О, ђидијо, царска капиџијо,
0298 Куд ме водаш, мртва потурицо,
0299 Кроз дућане да купујем свилу,
0300 Ка да сам вјерена ђевојка!
0301 Кунем ти се, па ти вјеру давам,
0302 Ако ми се оканити нећеш,
0303 Мојом сабљом ошјећу ти главу!
0304 Но ме води у другу чаршију
0305 Ђе с’ продају ножи и анџари,
0306 Дуге пушке и од бедре ђорде,
0307 Да се данас набавим оружја,
0308 Питаће ме дома: Ђе си био
0309 И кога ли толико служио’
0310 Па нек’ се зна – Стамбол сам служио!”
0311 Препаде се Дауз капиџија,
0312 Одведе је у доњу чаршију.
0313 Када Анђа сагледа оружје,
0314 Пробирала што јој било драго,
0315 Па одоше цару на дивану.
0316 Када виђе цуру и Дауза
0317 И да виђе у цуре оружје,
0318 Шћаше чисто погубит’ Дауза.
0319 Моли му се Дауз капиџија:
0320 ”Аман, царе, огријано сунце,
0321 Немој моју одасјећи главу,
0322 Биће вакта и биће земана –
0323 Оно није Филип Маџарине,
0324 Но је оно сеја Филипова!
0325 НО ме баци у мрклу тавницу
0326 Знаћеш, царе, вјеруј, ђевојка је!”
0327 Баци Туре у мрачну тамницу,
0328 А говори младој Анђелији:
0329 ”На, Филипе, на ти, Маџарине,
0330 Ево тебе девет товара блага,
0331 Аилука за девет година,
0332 Вјерно си ме, сине, послужио!
0333 Сад ти ајде твоме завичају
0334 Да се младе наљубиш љубовце,
0335 А нагледаш сестре јединице,
0336 И ево ти девет пратиџија
0337 Да те прате до Будима твога!”
0338 Анђа се је цару поклонила,
0339 Ћириџијам’ млада проговара:
0340 ”Гон’те благо, млади ћириџије,
0341 Стигнућу вас јунак на зеленку!”
0342 Ћириџије коње ошинуше,
0343 А Анђа се цару повратила,
0344 Па бијеле дојке извадила
0345 И овако цару говорила:
0346 ”Виђи, царе њима не видио,
0347 Да ја н’јесам Филип Маџарине,
0348 Него главом сестра Филипова!”
0349 То му рече, низ кулу утече,
0350 Зеленку се баци на рамена,
0351 Па поћера за ћириџијама,
0352 Како кога цура достизаше,
0353 Са сабљом му главу одс’јецаше,
0354 Па кад је све посјекла млада,
0355 Ошинула коње пред собоме,
0356 Бјежи млада пољем и ћенаром.
0357 Тако ишла, задуго не било,
0358 Пушти царе Дауз-капиџију,
0359 За њом се је Дауз натурио
0360 На његовој брзој бедевији,
0361 За њом трче, а из грла виче:
0362 ”Стан’, ђевојко, Филипова сејо,
0363 Да си мене лани побјегнула,
0364 Данас бих те јуанк достигнуо!”
0365 Кад се Анђа на невољи нађе,
0366 Ошинула девет сеисана,
0367 А устегну својега зеленка.
0368 Стаде цура насред друма пута,
0369 Те на копљу дочека Турчина,
0370 Ал’ се Туре јунак догодило,
0371 На Анђу је копљем окренуо.
0372 Поломише копља убојита,
0373 Поломише, у траву бацише,
0374 За живо се гвожђе доватише,
0375 Један мава, други дочекује,
0376 Једно друго не мож’ да обрани.
0377 Поломише сабље од појаса,
0378 Поломише,м у трави бацише,
0379 За б’јеле се прси доватише,
0380 Те се носе пјеше по пољани,
0381 Носали се пуно по сахата.
0382 Ударио бијес на ђавола –
0383 Туре не да да га свали Анђа,
0384 Анђа неће да под Туром леже.
0385 Ал’ се Анђа љуто уморила,
0386 Па кад виђе да је погинула,
0387 Завикала у муци јуначкој:
0388 ”Ђе си, вило, моја посестримо,
0389 Вазда си ми у помоћи била,
0390 Данас си ме позаборавила –
0391 Помоз’ саде али икадаре!”
0392 Зачу Анђу посестрима вила,
0393 Бирдем чула, бирдем је познала,
0394 Па Анђуши слеће до мегдана,
0395 Од сабље је комад узимала,
0396 Те Дауза по грлу удрила –
0397 Клону Дауз, жалосна му мајка,
0398 Под ђевојком мејсто врх ђевојке!
0399 Па се с вилом у образ пољуби,
0400 Изљубила, вилу даровала,
0401 Па поћера девет коња блага,
0402 Дође здраво у Будиму граду.
0403 Сусрете је Филип Маџарине,
0404 Те завика из грла бијела:
0405 ”Благо мене јутрос и довијек!”
0406 Ал’ му Анђа са коња говори:
0407 ”О, Филипе, брате од матере,
0408 Царе ти је послао јабуку,
0409 Ево ми је коњу у зобницу!” –
0410 Метну Филип руку у зобницу -
0411 Кад извади од Дауза главу!
0412 Љуби Анђу међу очи црне,
0413 А и ја бих да сам туте био
0414 Од миља је сву ноћ прељубио!