Сестра Ивана Чарнојевића

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Сестра Ивана Чарнојевића

0001 У Ивана Чарнојевић-бана
0002 И у њега лепу сестру кажу,
0003 Јесте лепа, ал’ је врло мала,
0004 Врло мала од седам година;
0005 Кроз њу су се земље завадиле –
0006 Девет бана и два царевића,
0007 Јошт три краља од три краљевине,
0008 Турски паша иза Цариграда.
0009 Књигу пише паша цариградски,
0010 Те је шаље у Горицу Црну,
0011 На колено Чарнојевић-Иве,
0012 У књизи је Иви говорио:
0013 ”Бога т’ теби, млад Иване бане,
0014 Јали сестру јал’ на мегдан главу!”
0015 Књигу чита млад Иване бане,
0016 Књигу чита, па се јаром јари,
0017 Двору шеће млад Иване бане,
0018 Па беседи сестрици Милици:
0019 ”У з’о час те породила мајка,
0020 На горе ти и твоја лепота,
0021 Кроза те се земље завадише,
0022 Девет бана и два царевића,
0023 Јошт три краља од три краљевине,
0024 Турски паша иза Цариграда!
0025 У књизи ми паша беседио –
0026 ,Бога теби, млад Иване бане,
0027 Јали сестру јал’на мегдан главу!”
0028 Ал’ беседи сестрица Милица:
0029 ”Ој Иване, Црне Горе бане,
0030 Шта се црњи преко мора црног –
0031 Ил’ су чавке ил’ јуначке главе?”
0032 Беседи јој млад Иване бане:
0033 ”Нису чавке, већ јуначке главе,
0034 Теби иду кићени сватови!”
0035 Беседи му сестрица Милица:
0036 ”Да мој брате, Црне Горе бане,
0037 Та кад дођу кићени сватови,
0038 Ја ћу стати млада нуз девера,
0039 Испод сваког коња приватити,
0040 А кад дође паша цариградски,
0041 Ти увати коња испод паше,
0042 Одведи га у ту заводницу!”
0043 То је бане сестру послушао.
0044 Кад су дошли кићени сватови,
0045 Милица је стала нуз девере
0046 И мрке им коње приватала,
0047 Бан привати коња испод паше
0048 Да га води у ту заводницу.
0049 Ал’ да видиш пашу душманскога
0050 Што удари, да га Бог убије,
0051 Трже сабљу, одсече му главу!
0052 Кад то види сестрица Милица,
0053 Трже с главе венац беле руже,
0054 С њиме грди своје бело лице,
0055 Па целива брата рођенога,
0056 Сузе рони, а пашу проклиње.
0057 Ђипио је паша цариградски,
0058 Свеза јој и ноге и руке,
0059 Те се шеће двору бијеломе.
0060 Кад су дошли на то море црно,
0061 Молила се Милица девојка:
0062 ”Господару, паша цариградски,
0063 Одреши ми и ноге и руке
0064 Да умијем моје бело лице,
0065 Да не идем грда међ’ девере,
0066 Међ’ девере у б’јеле ти дворе!”
0067 То је паша Милку послушао,
0068 Одреши јој и ноге и руке.
0069 У томе га срећа прескочила,
0070 Заигра се Милица девојка,
0071 Па заплива у то море сиње.
0072 Кад то види паша цариградски,
0073 Он повика на морске возаре:
0074 ”Богом браћо, млађани возари,
0075 Ватајте ми Милицу девојку,
0076 Даћу вама небројено благо!”
0077 Беседи им Милица деовјка:
0078 ”Не лудујте, млађани возари,
0079 Нит’скачите у то море сиње,
0080 Нит’ скачите, нит’ гините лудо,
0081 Нити ћете мене уватити –
0082 Волем бити морској риби рана,
0083 Нег’ брату ми љубити крвника!”



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.