Sestra Ivana Čarnojevića
0001 U Ivana Čarnojević-bana
0002 I u njega lepu sestru kažu,
0003 Jeste lepa, al’ je vrlo mala,
0004 Vrlo mala od sedam godina;
0005 Kroz nju su se zemlje zavadile –
0006 Devet bana i dva carevića,
0007 Jošt tri kralja od tri kraljevine,
0008 Turski paša iza Carigrada.
0009 Knjigu piše paša carigradski,
0010 Te je šalje u Goricu Crnu,
0011 Na koleno Čarnojević-Ive,
0012 U knjizi je Ivi govorio:
0013 ”Boga t’ tebi, mlad Ivane bane,
0014 Jali sestru jal’ na megdan glavu!”
0015 Knjigu čita mlad Ivane bane,
0016 Knjigu čita, pa se jarom jari,
0017 Dvoru šeće mlad Ivane bane,
0018 Pa besedi sestrici Milici:
0019 ”U z’o čas te porodila majka,
0020 Na gore ti i tvoja lepota,
0021 Kroza te se zemlje zavadiše,
0022 Devet bana i dva carevića,
0023 Jošt tri kralja od tri kraljevine,
0024 Turski paša iza Carigrada!
0025 U knjizi mi paša besedio –
0026 ,Boga tebi, mlad Ivane bane,
0027 Jali sestru jal’na megdan glavu!”
0028 Al’ besedi sestrica Milica:
0029 ”Oj Ivane, Crne Gore bane,
0030 Šta se crnji preko mora crnog –
0031 Il’ su čavke il’ junačke glave?”
0032 Besedi joj mlad Ivane bane:
0033 ”Nisu čavke, već junačke glave,
0034 Tebi idu kićeni svatovi!”
0035 Besedi mu sestrica Milica:
0036 ”Da moj brate, Crne Gore bane,
0037 Ta kad dođu kićeni svatovi,
0038 Ja ću stati mlada nuz devera,
0039 Ispod svakog konja privatiti,
0040 A kad dođe paša carigradski,
0041 Ti uvati konja ispod paše,
0042 Odvedi ga u tu zavodnicu!”
0043 To je bane sestru poslušao.
0044 Kad su došli kićeni svatovi,
0045 Milica je stala nuz devere
0046 I mrke im konje privatala,
0047 Ban privati konja ispod paše
0048 Da ga vodi u tu zavodnicu.
0049 Al’ da vidiš pašu dušmanskoga
0050 Što udari, da ga Bog ubije,
0051 Trže sablju, odseče mu glavu!
0052 Kad to vidi sestrica Milica,
0053 Trže s glave venac bele ruže,
0054 S njime grdi svoje belo lice,
0055 Pa celiva brata rođenoga,
0056 Suze roni, a pašu proklinje.
0057 Đipio je paša carigradski,
0058 Sveza joj i noge i ruke,
0059 Te se šeće dvoru bijelome.
0060 Kad su došli na to more crno,
0061 Molila se Milica devojka:
0062 ”Gospodaru, paša carigradski,
0063 Odreši mi i noge i ruke
0064 Da umijem moje belo lice,
0065 Da ne idem grda međ’ devere,
0066 Međ’ devere u b’jele ti dvore!”
0067 To je paša Milku poslušao,
0068 Odreši joj i noge i ruke.
0069 U tome ga sreća preskočila,
0070 Zaigra se Milica devojka,
0071 Pa zapliva u to more sinje.
0072 Kad to vidi paša carigradski,
0073 On povika na morske vozare:
0074 ”Bogom braćo, mlađani vozari,
0075 Vatajte mi Milicu devojku,
0076 Daću vama nebrojeno blago!”
0077 Besedi im Milica deovjka:
0078 ”Ne ludujte, mlađani vozari,
0079 Nit’skačite u to more sinje,
0080 Nit’ skačite, nit’ ginite ludo,
0081 Niti ćete mene uvatiti –
0082 Volem biti morskoj ribi rana,
0083 Neg’ bratu mi ljubiti krvnika!”