Служил Виден цару рујно вино,
служил га је за девет године,
ни задрема ни чашу испусти,
а кад појде десета година,
он задрема и чишу испусти 5
те усипа цара по колена
па побеже од стра’ големога.
По њег’ крену царева потера,
не могаше Видена да најду,
у’ватише Виденову сестру 10
обрнуше руке наопако
па ју бију с троструку камџију:
„Кажи, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нес'м га видела!"
Одсекоше Виде русу косу: 15
„Кажи, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нес’м га видела!"
Одсекоше Виде беле руке,
беле руке Виде до рамена:
„Кажи, Видо, Видена јунака!” 20
„Жив ми Виден, нес’м га видела!"
Одсекоше Виде беле ноге,
беле ноге Виде до колена:
„Кажи, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нес’м га видела!" 25
Извадише Виде црне очи:
„Кажи, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нес’м га видела!"
Уватише Виденову љубу,
обрнуше руке наопако: 30
„Кажи, љубо, Видена јунака!"
„Не би’те ме с тросгруку камџију,
запела га Вида, сестра мила,
с девет кључа, десети катанац."
Уватише Видена јунака, 35
потераше наз белога друма.
„Збогом,сејо, и богом ти просто!"
„Збогом, брале, није ти од мене,
издала те твоја млада љуба.
Очи немам у теб’ да погледам, 40
косу немам по тебе да пуштим,
руке немам с теб’ да се рукујем,
ноге немам по тебе да појдем..."
Певач, место записа и напомена
Од обневиделе Јоване Микић из Грлишта. Песму чула од мајке Виде.
Референце
Извор
Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 88-89.
