Služil Viden caru rujno vino,
služil ga je za devet godine,
ni zadrema ni čašu ispusti,
a kad pojde deseta godina,
on zadrema i čišu ispusti 5
te usipa cara po kolena
pa pobeže od stra’ golemoga.
Po njeg’ krenu careva potera,
ne mogaše Videna da najdu,
u’vatiše Videnovu sestru 10
obrnuše ruke naopako
pa ju biju s trostruku kamdžiju:
„Kaži, Vido, Videna junaka!"
„Živ mi Viden, nes'm ga videla!"
Odsekoše Vide rusu kosu: 15
„Kaži, Vido, Videna junaka!"
„Živ mi Viden, nes’m ga videla!"
Odsekoše Vide bele ruke,
bele ruke Vide do ramena:
„Kaži, Vido, Videna junaka!” 20
„Živ mi Viden, nes’m ga videla!"
Odsekoše Vide bele noge,
bele noge Vide do kolena:
„Kaži, Vido, Videna junaka!"
„Živ mi Viden, nes’m ga videla!" 25
Izvadiše Vide crne oči:
„Kaži, Vido, Videna junaka!"
„Živ mi Viden, nes’m ga videla!"
Uvatiše Videnovu ljubu,
obrnuše ruke naopako: 30
„Kaži, ljubo, Videna junaka!"
„Ne bi’te me s trosgruku kamdžiju,
zapela ga Vida, sestra mila,
s devet ključa, deseti katanac."
Uvatiše Videna junaka, 35
poteraše naz beloga druma.
„Zbogom,sejo, i bogom ti prosto!"
„Zbogom, brale, nije ti od mene,
izdala te tvoja mlada ljuba.
Oči nemam u teb’ da pogledam, 40
kosu nemam po tebe da puštim,
ruke nemam s teb’ da se rukujem,
noge nemam po tebe da pojdem..."
Pevač, mesto zapisa i napomena
Od obnevidele Jovane Mikić iz Grlišta. Pesmu čula od majke Vide.
Reference
Izvor
Ozgor se čuše crni Tatari (narodne pesme iz Timočke krajine). Zapisao Ljubiša Rajković. 20/1980, br. 4-5, str. 88-89.
