У Богдана лепу сеју кажу,
Што је лепа, коса јој још лепша;
Око ње се земље завадише,
Славна Босна и Ерцеговина,
Преко мора Ишерлија Јова. 5
Седе Богдан с' сејом вечерати,
Заборави затворити врата,
Ал' на врати Ишерлија Јова,
Засукао руке до лаката,
Он погуби Љутицу Богдана, 10
Пак узимље сеју Богданову.
Купи свате Ишерлија Јова,
Купи свате, поведе девојку.
Кад су били на то сиње море,
Ал' беседи Богданова сеја: 15
„Мили куме и ручни девере!
„Одреш'те ми свилене наћеле,
„Да умијем моје бело лице,
„Да не идем грдна међ' девере."
А када јој одрешише руке, 20
Она скочи у то море сиње:
„Волим бити морским рибам' рана,
„Него љуба мог брата крвнику."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 552-553.
