Сережани
Полећеше два врана гаврана,
Од Косаре високе планине,
Они лете б'јелом Јасеновцу,
И падају граду на капију.
К њим' долази љуба Живковића, 5
Пак је њима тихо говорила:
„Бога вама, два врана гаврана:
„Одкуда сте данас полећели?
„Нијесте ли одкуд од Косаре,
„Од Косаре високе планине? 10
„Јесу ли нам здраво и весело?
„Јесу л' гладни леба бијелога,
„И жеђани вина црљенога,
„Чујели се грло Кушевића,
„Под Косаром високом планином? 15
„Јели здраво Мико Живковића,
„Јели Мико калпак накривио?
„Јели здраво Вранић капетане,
„И његови млади сережани?
„Јели здраво млад Боројевићу? 20
„Је л' Дамјанић лулу запалио,
„И с јунаци диван учинио?
„Је л' Леополта столац разапео,
„Да измјери Косару високу?
„Сијали се Трбића челенка? 25
„Смијули се брци Јуришића?
„Удара ли бубањ Даничића?“
Ал' говоре два врана гаврана:
„Бога теби, љубо Живковића,
„Ради би смо добар глас дон'jети, 30
„Ал' не ћемо, већ како је право:
„Не чује се грло Кушевића,
„Јере му је грло промукнуло,
„Јер су на њи ударили Турци,
„Са сви страна као мрки вуци! 35
„А здраво је Живковића Мико,
„И Мико је калпак накривио;
„И здраво је Вранић капетане,
„И његови млади сережани;
„А здраво је млад Богојевићу, 40
„Као љута змија Смиљанићу.
„Ал' Дамјанић не пуши духана,
„Нити му је данас до духана;
„Потавнила Трбића челенка,
„Од тешкога праха и олова! 45
„Не смију се брци Јуришића,
„Јер их није вином поквасио,
„Не море се без вина смијати,
„То свак' може и од себе знати;
„Леополт је столац разапео, 50
„Али га је брзо сакупио,
„И удара бубањ Даничића,
„Све се оря Косара планина,
„Јер су на њи ударили Турци,
„Пак се бране од јутра до мрака!“ 55
Глас допаде траду Костајници,
Изгибoше млади сережани!
Па их жали мало и велико:
„Кушевићу, наша л'jепа дико,
„Ко ћ' нас бранит' сада од Турака, 60
„Корзачана и Приодорчана,
„Како си нас и до сад бранио,
„И поштено своје саранио!
„Живковића, господине Мико,
„Сад за тобом сва Краина цвили, 65
„A Вранића нико ни од куда,
„Јере н'јема рода ни племена.
„Сам' га жали ћерка јединица,
„И гдикоја млада удовица!“
Ал' да видиш, мој мили брајане, 70
Како цвили љуба Јуришића,
Сузе рони овако говори:
„Јуришићу три жалости моје,
„Није мени ни на Турке жао,
„Већ ја жалим твоје црне брке, 75
„Које но ћеш данас изгубити,
„У Косари високој планини!
„Јесам ли те лјепо свјетовала,
„И увек ти тио говорила:
„Остави се тога четовања, 80
„Четовања и пандуровања!
„Твоје су ми чете додијале,
„И зовући младе барбијере,
„Да лијече твоје грдне ране!“
Коме Бог да срећу изненада, 85
Ти с утекли до Дубице града,
Лауд им је лепо захвалио,
И њихово дело похвалио:
Да су тако мудро учинили,
И да н'јесу глава погубили!90
