Serežani
Polećeše dva vrana gavrana,
Od Kosare visoke planine,
Oni lete b'jelom Jasenovcu,
I padaju gradu na kapiju.
K njim' dolazi ljuba Živkovića, 5
Pak je njima tiho govorila:
„Boga vama, dva vrana gavrana:
„Odkuda ste danas polećeli?
„Nijeste li odkud od Kosare,
„Od Kosare visoke planine? 10
„Jesu li nam zdravo i veselo?
„Jesu l' gladni leba bijeloga,
„I žeđani vina crljenoga,
„Čujeli se grlo Kuševića,
„Pod Kosarom visokom planinom? 15
„Jeli zdravo Miko Živkovića,
„Jeli Miko kalpak nakrivio?
„Jeli zdravo Vranić kapetane,
„I njegovi mladi serežani?
„Jeli zdravo mlad Borojeviću? 20
„Je l' Damjanić lulu zapalio,
„I s junaci divan učinio?
„Je l' Leopolta stolac razapeo,
„Da izmjeri Kosaru visoku?
„Sijali se Trbića čelenka? 25
„Smijuli se brci Jurišića?
„Udara li bubanj Daničića?“
Al' govore dva vrana gavrana:
„Boga tebi, ljubo Živkovića,
„Radi bi smo dobar glas don'jeti, 30
„Al' ne ćemo, već kako je pravo:
„Ne čuje se grlo Kuševića,
„Jere mu je grlo promuknulo,
„Jer su na nji udarili Turci,
„Sa svi strana kao mrki vuci! 35
„A zdravo je Živkovića Miko,
„I Miko je kalpak nakrivio;
„I zdravo je Vranić kapetane,
„I njegovi mladi serežani;
„A zdravo je mlad Bogojeviću, 40
„Kao ljuta zmija Smiljaniću.
„Al' Damjanić ne puši duhana,
„Niti mu je danas do duhana;
„Potavnila Trbića čelenka,
„Od teškoga praha i olova! 45
„Ne smiju se brci Jurišića,
„Jer ih nije vinom pokvasio,
„Ne more se bez vina smijati,
„To svak' može i od sebe znati;
„Leopolt je stolac razapeo, 50
„Ali ga je brzo sakupio,
„I udara bubanj Daničića,
„Sve se orя Kosara planina,
„Jer su na nji udarili Turci,
„Pak se brane od jutra do mraka!“ 55
Glas dopade tradu Kostajnici,
Izgiboše mladi serežani!
Pa ih žali malo i veliko:
„Kuševiću, naša l'jepa diko,
„Ko ć' nas branit' sada od Turaka, 60
„Korzačana i Priodorčana,
„Kako si nas i do sad branio,
„I pošteno svoje saranio!
„Živkovića, gospodine Miko,
„Sad za tobom sva Kraina cvili, 65
„A Vranića niko ni od kuda,
„Jere n'jema roda ni plemena.
„Sam' ga žali ćerka jedinica,
„I gdikoja mlada udovica!“
Al' da vidiš, moj mili brajane, 70
Kako cvili ljuba Jurišića,
Suze roni ovako govori:
„Jurišiću tri žalosti moje,
„Nije meni ni na Turke žao,
„Već ja žalim tvoje crne brke, 75
„Koje no ćeš danas izgubiti,
„U Kosari visokoj planini!
„Jesam li te ljepo svjetovala,
„I uvek ti tio govorila:
„Ostavi se toga četovanja, 80
„Četovanja i pandurovanja!
„Tvoje su mi čete dodijale,
„I zovući mlade barbijere,
„Da liječe tvoje grdne rane!“
Kome Bog da sreću iznenada, 85
Ti s utekli do Dubice grada,
Laud im je lepo zahvalio,
I njihovo delo pohvalio:
Da su tako mudro učinili,
I da n'jesu glava pogubili!90
