Сен (Милутин Бојић)

Сен Писац: Милутин Бојић

* * *

                  Сен

По улицама прљавим и кривим
Замире поноћ, а врх кућа лута
Сен Цара Силног од кута до кута:
Спасења тражи у гробљима живим.

Очајно шири зенице и слукти.
И дршће страшћу дохваћена меком,
Јер трубе зачу у пољу далеком
И крв осети и пожар што букти.

Заспали кут му оживе у блеску
И виде пурпур, велможе и схвати
Гигантску војску што му стопе прати
И гордом јури Бизанту у треску.

И онда журно сакри се међ' зиде
Да вечно спава, јер спас је стекао,
Расте реч снаге што он је рекао,
И стид га беше да и војске виде

Како кроз вечност он их је чекао.

1912

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.