Sen
Po ulicama prljavim i krivim
Zamire ponoć, a vrh kuća luta
Sen Cara Silnog od kuta do kuta:
Spasenja traži u grobljima živim.
Očajno širi zenice i slukti.
I dršće strašću dohvaćena mekom,
Jer trube začu u polju dalekom
I krv oseti i požar što bukti.
Zaspali kut mu ožive u blesku
I vide purpur, velmože i shvati
Gigantsku vojsku što mu stope prati
I gordom juri Bizantu u tresku.
I onda žurno sakri se međ' zide
Da večno spava, jer spas je stekao,
Raste reč snage što on je rekao,
I stid ga beše da i vojske vide
Kako kroz večnost on ih je čekao.
1912
