Секул и Марин капетане

Извор: Викизворник


Секул и Марин капетане

Коња јаше Јанковић Стојане,
Коња јаше преко црне горе,
Ма и с њим је Секул диете младо,
Преко горе у Косово поље.
Кад су дошли покрај поља равна, 5
Посред поља Секул коло гледа,
У колу је до девет диевојак’,
Међу њих је лијепа диевојка,
Лиепа кћера Момерић Омера,
А диевојка Марин капетана. 10
Кад то види Секул диете младо,
Тад говори ујцу свому драгу:
„Ала ујче мило добро моје,
„Подржи ми врана коња мога
„Да ја идем колу мед диевојке, 15
„Да ја момче мало коло играм.“
Ал’ му ујац лиепо говораше:
„Ај Секуле десно крило моје,
„Остави се диевојачког кола,
„Незнам, момче, чије су диевојке, 20
„Млад си јунак изгубил' ћеш главе.“
Ал’ му Секул лиепо говораше:
„Ала ујче мило добро моје,
„Ти си ујац женска страшљивица.“
Када види Секул диете младо 25
Да му ујац неће држат’ коња,
Он се лови копља свога бојна,
Копље своје земљу оборио
Пак за њега врана веже коња,
Пак он греде колу мед диевојке, 30
Пак се хвата лијепе диевојке,
Лиепе младе Марин капетана.
Младо момче плахо коло игра,
У колу јој биеле стиска руке,
Ка руках јој крши прстенове 35
И дере јој биечве с остругама.
Кад то види небога диевојка,
Пак говори Секулу јунаку:
„Кротче играј, делијо незнана,
„Некрши ми моје прстенове, 40
„Ни ми дери биечве с остругама!
„Незнаш момче чија сам диевојка,
„Ја сам млада Марин капетана,
„Ти ћеш јунак лудо згубит’ главе.“
Кад то чује Секул диете младо, 45
Тад говори лијепој диевојки:
„Нежали се небога диевојко,
„Ако кршим твоје прстенове,
„Моји су их сковали злалари;
„Ако дерем жуте биечве твоје, 50
„Моје су их откале ткалице.“
Још је млада на тој риечи била
Тот над њими Марин капетане,
Пак говори Секулу јунаку:
,,Ај Секуле врснита делијо, 55
„Кад се видиш такова делија
„Сад се држи копља хојна свога,
„Бо те јунак ја ударит’ хоћу.“
Ал’ је Секул врстно момче био,
У руке је буздохан схватио, 60
Па говори Марин капетану:
„Ај делијо Марин капетане,
„Кад се ћујеш такова делија,
„Сад се држи копља твога бојна,
„С њим те јунак ударити хоћу, 65
„Сад се ухвам у Бога мојега
„Да на мегдан добит’ ћу диевојку.“
Честито га Секул ударио;
Како га је милно ударио
Пресиекал је коња и јунака, 70
Још је црну земљу оборио.
Кад то види небога диевојка
Цвиели, плаче како змија љута:
„Ајме мени! мила моја мајко,
„Зашто си ме била породила 75
„Ма и твојим млиеком одојила?
„У ке ћу ти стране ударити!“
Кад то чује Секул диете младо.
Тад говори лијепој диевојки:
„Нежали се лијепа диевојко, 80
„Добил сам те Секул на мегдану,
„Сад ћеш бити љуба драга моја.“
Пак ју хвата за десницу руку
И меће ју с приеда се на коња,
Пак је води биелом двору свому, 85
Двору свому, старој мајки својој,
Пак говори драгој својој мајки:
„Ај старице мила матер моја,
„Ово ти је љуба драга моја
„Ку сам Секул добил на мегдану; 90
„Гледај ми ју како душу моју,
„Бо грем искат' ујца Јанка мога,
„Бо је остал у пољу Косову,
„Ујца мога драга брата твога
„Да га неби разстанули главом.“ 95

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Виенац уздарја народнога о Андији Качић-Миошићу на столиетни дан преминутја, 1861. у Задру, стр. 143-144.