Секула у царевој тамници
0001 Л’јепо л’ ти је подранит раније!
0002 Како рани селе Секулова
0003 Прије зоре и бијела дана,
0004 Рани млада на воду студену.
0005 Кад је дошла на воду студену,
0006 С л’јевом руком воду захитала,
0007 С десном руком лице умивала.
0008 Ту долази птица сиви соко,
0009 Божју јом помоћ називала:
0010 „Бог помого, селе Секулова!“
0011 Она њему боље одговара:
0012 „Добар дошо, птицо сив соколе!
0013 Што те питам, реци мени право:
0014 Јеси л’ јутрос са поља Косова?
0015 Јесу ли се војске удариле,
0016 Једна турска, а друга каурска?
0017 Је ли која коју предобила?
0018 Јес’ видио Угричић-Секула,
0019 Угричића, мила брата мога?
0020 Је ли ми се добро подносио
0021 Међу својом малом дружиницом?“
0022 Али птица њоме проговара:
0023 „Кад ме питаш, Секулова селе!
0024 Кад ме питаш, п раво ћу ти ријет.
0025 Ја сам јутрос са поља Косова,
0026 Двије су се војске удариле,
0027 Каурска је турску предобила.
0028 Видјела сам мила брата твога,
0029 Брата твога, Угричић-Секула.
0030 Он ти се је добро подносио
0031 Међу својом малом дружиницом;
0032 Ма се веће био уморио,
0033 Па је сио на студени камен.
0034 А запуха вјетар са планине.
0035 Однесе му са главе клобука,
0036 Жуте косе на очи нанио.
0037 Па узимље бритке своје ћорде,
0038 Да обрије жуте косе своје,
0039 Ма се мало меса зафатио,
0040 Па је црна крвца га полила,
0041 Тешко се је јунак припануо.
0042 То видјели Турци јањичари,
0043 Па су њега Турци ухитили,
0044 Одвели га цару на диване.
0045 А кад га је царе угледао,
0046 Бацио га у тамнице мале.“
0047 А кад ли га млада разумјела,
0048 Л’јепо млада њему зафалила:
0049 „Фала теби, птица сив соколе!
0050 Да ти носиш танахну кошуљу,
0051 И да носиш зелену доламу,
0052 Ја би ти је млада даровала.“
0053 Она иде двору бијеломе.
0054 Кад је дошла двору бијеломе,
0055 С’ себе свлачи женско одијело,
0056 А облачи мила брата свога.
0057 Па је врана коња оседлала
0058 И њему се на рамена баца,
0059 Она иде цару честитоме.
0060 Кад му дође прид бијеле дворе,
0061 Па је свилен шатор разапела,
0062 Под шатором копље ударила,
0063 За копље је коња веживала.
0064 Па узимље бритке ћорде своје.
0065 Па се с ћордом млада разговара:
0066 „Вјера моја, бритка ћордо моја!
0067 Откад сам те с мајстора донио,
0068 Још те н’јесам крви напојио,
0069 Ни јуначког меса напитао;
0070 Али хоћу данас, ако Бог да,
0071 Русом главом цара честитога,
0072 Ак’ не пушти побратима мога,
0073 Побра мога, Угричић-Секула.“
0074 Мисли млада, не слуша је нико,
0075 Све слушале дв’је слуге цареве,
0076 Пошетале, цару повиђеле:
0077 „Данас дође незнана делија,
0078 Он је свилен шатор разапео,
0079 Под шатором копље ударио,
0080 Он је сио на траву зелену,
0081 Па је узо бритку ћорду своју
0082 И сњоме се јунак разговара:
0083 „ „Вјера моја, бритка ћордо моја!
0084 Откад сам те с мајстора донио,
0085 Још те н’јесам крви напојио,
0086 Ни јуначка меса напитао;
0087 Али хоћу данас, ако Бог да,
0088 Русом главом цара честитога,
0089 Ак’ не пушти побратима мога,
0090 Побра мога, Угричић-Секула.“ “
0091 А кад их је царе разумио,
0092 Он им дава кључе од тамнице:
0093 „Слуге моје, хитро потрчите,
0094 Отворите врата од тамнице,
0095 Ви пуштите Угричић-Секула,
0096 Пошљите га оному јунаку.“
0097 А кад су га слуге разумјеле,
0098 Узимале кључе од тамнице,
0099 Пошетале тамници на врата,
0100 Отвориле врата од тамнице
0101 И пуштиле младога Секула,
0102 Послале га к оному јунаку.
0103 Кад је брата селе угледала,
0104 Метнула се на коњица свога,
0105 Они иду горицом зеленом,
0106 Па је брату селе говорила:
0107 „О Секуле, драги побратиме!
0108 Хајде, побро, двору бијеломе,
0109 А ја идем лугом зеленијем.“
0110 А кад ли је јунак разумио,
0111 Он им иде кроз горе зелене.
0112 Она млада с коњем наприједа
0113 Брзо дошла б’јелу двору своме,
0114 С’ себе свлачи рухо брата свога,
0115 А облачи женско одијело.
0116 У то доба млађахан Секуле.
0117 Селе га је своја угледала,
0118 Супре њему млада ишетала,
0119 И њему је млада говорила:
0120 „Добар дошо, брате, добро моје!
0121 Ко је тебе, брате, избавио,
0122 Из тамнице цара честитога?“
0123 А брате је сели говорио:
0124 „Један јунак, незнана делија!
0125 Ја га никад ни видио н’јесам,
0126 Он је мене, селе, избавио.“
0127 А кад га је млада разумјела,
0128 Брзо шета у бијеле дворе,
0129 Па облачи рухо од јунака
0130 И ишета пред бијеле дворе,
0131 Па је брату говорила свому:
0132 „О мој брате, мило добро моје!
0133 Ево оног незнаног јунака,
0134 Који те је, брате, избавио
0135 Из тамнице цара честитога.“
