Sekula u carevoj tamnici
0001 L’jepo l’ ti je podranit ranije!
0002 Kako rani sele Sekulova
0003 Prije zore i bijela dana,
0004 Rani mlada na vodu studenu.
0005 Kad je došla na vodu studenu,
0006 S l’jevom rukom vodu zahitala,
0007 S desnom rukom lice umivala.
0008 Tu dolazi ptica sivi soko,
0009 Božju jom pomoć nazivala:
0010 „Bog pomogo, sele Sekulova!“
0011 Ona njemu bolje odgovara:
0012 „Dobar došo, ptico siv sokole!
0013 Što te pitam, reci meni pravo:
0014 Jesi l’ jutros sa polja Kosova?
0015 Jesu li se vojske udarile,
0016 Jedna turska, a druga kaurska?
0017 Je li koja koju predobila?
0018 Jes’ vidio Ugričić-Sekula,
0019 Ugričića, mila brata moga?
0020 Je li mi se dobro podnosio
0021 Među svojom malom družinicom?“
0022 Ali ptica njome progovara:
0023 „Kad me pitaš, Sekulova sele!
0024 Kad me pitaš, p ravo ću ti rijet.
0025 Ja sam jutros sa polja Kosova,
0026 Dvije su se vojske udarile,
0027 Kaurska je tursku predobila.
0028 Vidjela sam mila brata tvoga,
0029 Brata tvoga, Ugričić-Sekula.
0030 On ti se je dobro podnosio
0031 Među svojom malom družinicom;
0032 Ma se veće bio umorio,
0033 Pa je sio na studeni kamen.
0034 A zapuha vjetar sa planine.
0035 Odnese mu sa glave klobuka,
0036 Žute kose na oči nanio.
0037 Pa uzimlje britke svoje ćorde,
0038 Da obrije žute kose svoje,
0039 Ma se malo mesa zafatio,
0040 Pa je crna krvca ga polila,
0041 Teško se je junak pripanuo.
0042 To vidjeli Turci janjičari,
0043 Pa su njega Turci uhitili,
0044 Odveli ga caru na divane.
0045 A kad ga je care ugledao,
0046 Bacio ga u tamnice male.“
0047 A kad li ga mlada razumjela,
0048 L’jepo mlada njemu zafalila:
0049 „Fala tebi, ptica siv sokole!
0050 Da ti nosiš tanahnu košulju,
0051 I da nosiš zelenu dolamu,
0052 Ja bi ti je mlada darovala.“
0053 Ona ide dvoru bijelome.
0054 Kad je došla dvoru bijelome,
0055 S’ sebe svlači žensko odijelo,
0056 A oblači mila brata svoga.
0057 Pa je vrana konja osedlala
0058 I njemu se na ramena baca,
0059 Ona ide caru čestitome.
0060 Kad mu dođe prid bijele dvore,
0061 Pa je svilen šator razapela,
0062 Pod šatorom koplje udarila,
0063 Za koplje je konja veživala.
0064 Pa uzimlje britke ćorde svoje.
0065 Pa se s ćordom mlada razgovara:
0066 „Vjera moja, britka ćordo moja!
0067 Otkad sam te s majstora donio,
0068 Još te n’jesam krvi napojio,
0069 Ni junačkog mesa napitao;
0070 Ali hoću danas, ako Bog da,
0071 Rusom glavom cara čestitoga,
0072 Ak’ ne pušti pobratima moga,
0073 Pobra moga, Ugričić-Sekula.“
0074 Misli mlada, ne sluša je niko,
0075 Sve slušale dv’je sluge careve,
0076 Pošetale, caru poviđele:
0077 „Danas dođe neznana delija,
0078 On je svilen šator razapeo,
0079 Pod šatorom koplje udario,
0080 On je sio na travu zelenu,
0081 Pa je uzo britku ćordu svoju
0082 I snjome se junak razgovara:
0083 „ „Vjera moja, britka ćordo moja!
0084 Otkad sam te s majstora donio,
0085 Još te n’jesam krvi napojio,
0086 Ni junačka mesa napitao;
0087 Ali hoću danas, ako Bog da,
0088 Rusom glavom cara čestitoga,
0089 Ak’ ne pušti pobratima moga,
0090 Pobra moga, Ugričić-Sekula.“ “
0091 A kad ih je care razumio,
0092 On im dava ključe od tamnice:
0093 „Sluge moje, hitro potrčite,
0094 Otvorite vrata od tamnice,
0095 Vi puštite Ugričić-Sekula,
0096 Pošljite ga onomu junaku.“
0097 A kad su ga sluge razumjele,
0098 Uzimale ključe od tamnice,
0099 Pošetale tamnici na vrata,
0100 Otvorile vrata od tamnice
0101 I puštile mladoga Sekula,
0102 Poslale ga k onomu junaku.
0103 Kad je brata sele ugledala,
0104 Metnula se na konjica svoga,
0105 Oni idu goricom zelenom,
0106 Pa je bratu sele govorila:
0107 „O Sekule, dragi pobratime!
0108 Hajde, pobro, dvoru bijelome,
0109 A ja idem lugom zelenijem.“
0110 A kad li je junak razumio,
0111 On im ide kroz gore zelene.
0112 Ona mlada s konjem naprijeda
0113 Brzo došla b’jelu dvoru svome,
0114 S’ sebe svlači ruho brata svoga,
0115 A oblači žensko odijelo.
0116 U to doba mlađahan Sekule.
0117 Sele ga je svoja ugledala,
0118 Supre njemu mlada išetala,
0119 I njemu je mlada govorila:
0120 „Dobar došo, brate, dobro moje!
0121 Ko je tebe, brate, izbavio,
0122 Iz tamnice cara čestitoga?“
0123 A brate je seli govorio:
0124 „Jedan junak, neznana delija!
0125 Ja ga nikad ni vidio n’jesam,
0126 On je mene, sele, izbavio.“
0127 A kad ga je mlada razumjela,
0128 Brzo šeta u bijele dvore,
0129 Pa oblači ruho od junaka
0130 I išeta pred bijele dvore,
0131 Pa je bratu govorila svomu:
0132 „O moj brate, milo dobro moje!
0133 Evo onog neznanog junaka,
0134 Koji te je, brate, izbavio
0135 Iz tamnice cara čestitoga.“
