Седе Марко вечерати с' мајком
Али вели мајка Краљевићу:
Ао Марко моје чедо драго,
Не рани ме које чијим благом,
Већ ме рани твојом муком правом. 5
То се Марку не може на ино,
Узе Марко рало и цртало
Пак не оре, куд му браћа ору,
Већ он оре цареве друмове
Куда Турци на диван излазе; 10
Турци веле Краљевићу Марку:
Море Марко не ори друмова.
Марко вели Турком, јаничаром:
Море Турци не газ’те орања!
А то Турци ништа и не ’ају 15
Они газу Марково орање.
Разсрдисе Краљевићу Марко,
Пак ОН узе рало и цртало,
Ралом сече, а црталом туче,
Млоге Марко изсекао Турке 20
И млого је задобијо благо,
Па однесе својој милој мајци.
Ево мајко моје муке праве,
Ово сам ти данас изорао,
Да т’ не раним које чијим благом, 25
Већ’ да т’ раним мојом муком правом.
