Sede Marko večerati s' majkom
Ali veli majka Kraljeviću:
Ao Marko moje čedo drago,
Ne rani me koje čijim blagom,
Već me rani tvojom mukom pravom. 5
To se Marku ne može na ino,
Uze Marko ralo i crtalo
Pak ne ore, kud mu braća oru,
Već on ore careve drumove
Kuda Turci na divan izlaze; 10
Turci vele Kraljeviću Marku:
More Marko ne ori drumova.
Marko veli Turkom, janičarom:
More Turci ne gaz’te oranja!
A to Turci ništa i ne ’aju 15
Oni gazu Markovo oranje.
Razsrdise Kraljeviću Marko,
Pak ON uze ralo i crtalo,
Ralom seče, a crtalom tuče,
Mloge Marko izsekao Turke 20
I mlogo je zadobijo blago,
Pa odnese svojoj miloj majci.
Evo majko moje muke prave,
Ovo sam ti danas izorao,
Da t’ ne ranim koje čijim blagom, 25
Već’ da t’ ranim mojom mukom pravom.
