Седела је Јана Николина
у градину под златну јабуку
па си шије на Коле кошуљу.
Долетеше два сива сокола
па говоре Јане Николине: 5
„Бога тебе, Николина Јано,
ти си седиш под златну јабуку
и шијеш си на Коле кошуљу,
Коле ти је јучер погинуо,
погинуо на Косово равно!" 10
Кад тој чула Јана Николина,
она оде на равно Косово
па запрегну свилени скутове
те загази у крв до колена.
Три дни си је главе преметала, 15
преметала и српсће и турсће,
докле најде главу Николину.
Чим ју виде, одма ју познаде!
Из крвцу је главу извадила,
увила ју у белу мараму 20
и однела на воду Ситницу
па је, јадна, главу умивала,
ем ју мила ем јо говорила:
„Црне очи, што ме не гледате?!
Склопна уста, што ме не љубите?!" 25
