Sedela je Jana Nikolina
u gradinu pod zlatnu jabuku
pa si šije na Kole košulju.
Doleteše dva siva sokola
pa govore Jane Nikoline: 5
„Boga tebe, Nikolina Jano,
ti si sediš pod zlatnu jabuku
i šiješ si na Kole košulju,
Kole ti je jučer poginuo,
poginuo na Kosovo ravno!" 10
Kad toj čula Jana Nikolina,
ona ode na ravno Kosovo
pa zapregnu svileni skutove
te zagazi u krv do kolena.
Tri dni si je glave premetala, 15
premetala i srpsće i tursće,
dokle najde glavu Nikolinu.
Čim ju vide, odma ju poznade!
Iz krvcu je glavu izvadila,
uvila ju u belu maramu 20
i odnela na vodu Sitnicu
pa je, jadna, glavu umivala,
em ju mila em jo govorila:
„Crne oči, što me ne gledate?!
Sklopna usta, što me ne ljubite?!" 25
