Седела мома крај мора,
седела па је мислила:
хеј, боже, мили господе,
је л штогод шире од мора,
је л штогод хитре од коња, 5
је л штогод слађе од меда,
је л штогод лепше од мене?
Говори риба из мора:
„Девојко, луда, будало,
шире је небо од мора, 10
хитре су очи од коња,
слађи је љубав од меда,
лепше је момче од тебе".
Референце
Напомене о изменама
Варијанте
Вар.: Милојевић, I, 227; Мокрањац, 16, 17; Вук, I, 285, 286, V, 379, 1р., 6, 143, 144.
