Седам вила у Волујак гори
Вино пила до два побратима,
у Косову у пјаној механи.
Једно ми је краљевићу Марко,
а друго је крилати Рељица.
— Кат се ладна напојили вина, 5
проговара краљевићу Марко:
— Побратиме, крилати Рељица!
не знаш ђегод ћара ја шићара,
Су чим ћемо презимити зиму
од Митровог дана јесењега 10
до прољећа дана Ђурђевога?
Проговара крилати Рељица:
— Побратиме краљевићу Марко,
јесам чуо а кажу ми Ијуди,
тамо има поље Гацко равно, 15
а виш њега Чемерна планина,
а на више Волујак планина,
а у планини зелено језеро,
у језеру седам вила,
седам вила седам другарица 20
код језера на росној ливади.
На ливади два коња витеза,
златне су им гриве и репови,
на челу им Даница звијезда,
на прсима мјесечина сјајна, 25
на сапима итра видра игра.
Да спремимо нашега шарина,
а и мени претила гаврана,
да идемо Волујак планини,
не бисмо ли коње избавили; 30
ми би могли презимити зиму,
од Митрова дана јесењега,
до прољетног Ђурђевога дана.
А кад зачу краљевићу Марко,
итар Марко на ноге скочио, 35
па опреми два коња витеза,
себи шарца а Рељи гаврана.
Поведоше два сокола сива,
поведоше два рта бијела,
посједосе коње витезове. 40
Ето ти их Чемерну планину,
ватише се Волујак планине,
па завика краљевићу Марко:
— Побратиме крилати Рељица,
ну запјевај те ме разговарај, 45
несто сам ти шемно невесело,
јал је санак јал је данак суђен.
Бесједи му крилати Рељица:
— Побратиме краљевићу Марко,
ја не смијем јутрос попјевати, 50
јер се бојим седам нагоркиња,
оде мене устријелит виле.
Проговара краљевићу Марко:
— Ну запјевај те ме разговарај,
а не бој се никога до Бога, 55
док је теби на шарину Марко,
и док су му два сокола сива,
и док су му два рта бијела.
А кад зачу крилати Рељица,
он запјева танко гласовито, 60
све са горе полијеће лишће,
а са земље дјетелина трава.
Зачу њега седам нагоркиња,
нагоркиња седам другарица,
бир га чуше бирден га познаше: 65
— Чуј копила крилатог Рељицу!
Говори им старјешница вила:
— Чујете ме седам другарица,
која ћ ићи Рељу устрјелити?
даћу њојзи моје старјешинство 70
брез промјене за седам година!
Другарице ником поникнуле
и у црну земљу погледале
како расте на одгојке трава
кано дојке у младе дјевојке; 75
ал не гледа најпотања вила,
најпотања и најмлађа вила,
старјешници међу очи црне:
— Дај ти мени луке и тетиве,
ја ћу Рељу ићи устрјелити! 80
Даде њојзи луке и тетиве.
Ето вила на ноге скочила
па засједе за јелу зелену.
Туд налази краљевићу Марко,
на шарину коњу од мејдана, 85
а за њиме крилати Рељица.
Запе луке, осахле јој руке,
а потегне убојиту стрјелу,
устријели крилатог Рељицу!
Паде Рељо у траву на главу. 90
Обазре се краљевићу Марко,
ђе му Реља у трави остаде.
Па он пуста два рта бијела
а у небо два сокола сива,
уфатише нагоркињу вилу! 95
доведоше краљевићу Марку.
А да видиш краљевића Марка!
гје потеже плетену канџију.
па он туце нагоркињу вилу:
— Уљо једна нагоркињо вила, 100
ко налази, нек пролази с миром,
камо мени крилати Рељица?
Проговара нагоркиња вила:
— Богом брате краљевићу Марко!
поклони ми живот на мејдану, 105
подић ћу ти крилатог Рељицу!
Поклони јој живот на мејдану.
Па да видиш нагоркиње виле,
ђе дозивље седам другарица:
— Донесте ми росе са језера, 110
да поживим крилатог Рељицу! —
Донесе јој седам другарица,
дон'јеше росе са језера.
Она купље крилатог Рељицу.
Ето Реља на ноге скочио. 115
Проговора краљевићу Марко:
— Чујете ме седам другарица,
довед'те ми два коња витеза,
злаћенијех грива и репова,
на челу им Даница звијезда. 120
на прсима мјесечина сјајна,
на сапима итра видра игра.
Доведоше два коња витеза,
Злаћенијех грива и репова,
на целу им Саница звијезда 125
на прсима мјесечина сјајна,
на сапима итра видра игра;
поклонише краљевићу Марку,
Марко њима живот на мејдану;
и одоше здраво и весело. 130
Весела му на оџаку мајка,
њему мајка а мени дружина,
који данас по артији шара.
Гуслар Мићо или Мишо Косовић
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
