Везак везло тридест ђевојака,
Међу њима од Ченгијћа Фате,
У руке јој од злата шибика,
Су што шиба по рукам' ђевојке;
„Вез'те брзо, тридест ђевојака, 5
„Вез'те брзо, у јаду га везле!
„Не мећите оке на јунаке,
„Јунаци су вјера и невјера:
„Доклен љубе, дотлен вјеру дају,
„Кад не љубе, дружини се фале, 10
„Ка' је мене диздар Беговићу,[1]
„Љубио ме и даровао ме,
„Дивне ми је поклонио даре:
„Три кавада од свиле црљене,
„И четири од сухога злата, 15
„И јабуку зубом нагризену,
„И наранчу бисером кићену,
„И три лакта вела од Млетака,
„И шкатулу грожђа од Леванта;
„Отлен пође пут Стамбола града, 20
„Пак ми отлен ситну кљигу пише:
„„Душо моја, од Ченгијћа Фате!
„„Врни благо, које сам ти дао.""
„А ја сам му млада отписала:
„„О курвићу, диздар Беговићу! 25
„„Врни ликце, које пријед било.
„„Ја ћу тебе за тројином блага.
„„Али не знаш, проклето ти било!
„„Каваде сам у мајке раздрла.
„„Наранчу сам твојој сестри дала, 30
„„Јабуку сам у њедра носила,
„„Мирисала и мене и тебе,
„Велету сам на лицке раздрла,
„„А грожђе сам с тобом изобала.""
Референце
↑Може бити, да је једна ријеч Диздарбеговић (презиме), али ја сам узео у двије.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 405-406.
