Свјер

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Кад Русија с Турском заратила,
0002 Петара Први, император руски,
0003 Оправио посланика свога
0004 Михаила Милорадовића
0005 Од старине из Херцеговине
0006 Да понесе Црној Гори књиге
0007 Петровићу Данилу владици
0008 И главаром од Горице Црне.
0009 У књизи их мило поздрављаше
0010 И овако њима говораше:
0011 "Ево има доба неколико
0012 да војујем и да боја бијем
0013 с јеретиком краљем од Швеције,
0014 за одбрану краља пољачкога,
0015 кога браних од краља швецкога,
0016 ал’ он мене учини невјеру
0017 и приступи душманину своме,
0018 душманину и своме и моме.
0019 Но ја јоште имам издајника,
0020 Проклетога Мазепу Ивана,
0021 Војеводу од Русије Мале,
0022 Као Срби Бранковића Вука!
0023 Ни то мени досадило није,
0024 Ни ратнике моје утрудило,
0025 С богом Шведе јесмо рашћерали,
0026 Под Полтавом страшно поб’једили,
0027 А Мазепа живи уфатили
0028 И пољачког повратили краља,
0029 Да се каје што је учинио;
0030 Него ми је Тручин заратио,
0031 И сву силу на ме обратио,
0032 Да освети краља од Швеције.
0033 А мен’ каже вјерна слуга моја,
0034 Вјерни саво Владисављевићу,
0035 Од Попова из Херцеговине,
0036 Да ви славни Црногорци вољени
0037 С Турци мира нигда не имате,
0038 И да мене помоћи можете, -
0039 Пак ев’ шиљем посланика мога,
0040 И уздам се у вишњега бога,
0041 И у мишцу српскога народа,
0042 Особито славна Црногорца,
0043 Да ће мени бити у помоћи,
0044 Да христјански народ избавимо
0045 И славенско име прославимо,
0046 Да сломимо јарма агарјанска,
0047 Благочестја уздигнемо храме,
0048 Оперемо нанешене сраме
0049 Од Турчина општег душманина.
0050 Ви сте с Рус’ма јединога рода,
0051 Исте вјере, славенска језика,
0052 Бит сроднији већ немамо куда
0053 Кад к’о Руси јесте и јунаци;
0054 Па скочите ка сте Црногорци,
0055 Покликните окружне христјане,
0056 Све јунаке на старе налике,
0057 Пак на турску земљу навалите.
0058 Наша војска већ је ударила,
0059 Турке бије, нигда не престаје!"
0060 Тај посланик на Цетиње дође,
0061 Владика га жељно дочекао,
0062 Црногорце на збор сакупио,
0063 Ову њима ријеч говорио:
0064 "Ево браћо, књига од Русије,
0065 ево књига, ев’ и посланиче
0066 од славнога цара христјанскога!
0067 Књига пише и посланик каже
0068 Да је Турчин цару заратио;
0069 Но сад, браћо, ако бога знате,
0070 Сви будимо справни и готови!"
0071 Црногорци кад то разумјеше,
0071 […………………………]
0072 Сви кликнуше а јединогласно:
0073 "Фала да је богу великоме
0074 те смо књиге ове видијели
0075 од нашега цара славенскога,
0076 славенскога пак и ришћанскога,
0077 за којега друго не знавасмо
0078 нако негђе да је у свијету
0079 ђе он за нас ни чути не може!
0080 А кад чуо и за наске знаде,
0081 Ево наше сабље при појасу,
0082 Ево наше пушке у рукама,
0083 Сад и вазда справни и готови
0084 Сви једнако, срца веселога,
0085 Ов’ час ћемо удрити на Турке,
0086 И што брже, то је нама драже,
0087 Што ли пређе, то је нама слађе!"
0088 Владика је ово саслушао,
0089 Цара књиге преписати дао,
0090 Пак преписе био одправио
0091 Уза своје књиге на све стране:
0092 У сву Босну и Херцеговину,
0093 У сва Брда и у Зету плодну,
0094 Да христјани подигну оружје,
0095 С Црном Гором да се приудруже!
0096 Иза тога призива главаре;
0097 Па главари војску подигнули
0098 И на турску земљу ударили:
0099 Опалише села и вароши
0100 Око б’јела Оногошта града,
0101 Око Спужа, око Подгорице,
0102 И около града жабљачкога;
0103 Затворише у градове Турке,
0104 А христјане себе сприљубише.
0105 Да ти бјеше видијети, побре,
0106 Како с’ она војска умложава,
0107 Како трче Брђани јунаци,
0108 Херцеговци и млади Зећани
0109 Под барјаке цара русинскога
0110 Те се друже с војском црногорском,
0111 Не би река, драги побратиме,
0112 Да се иде с Турцим’ боја бити,
0113 Но на игру хладно вини пити
0114 И веселе пјесне попјевати.
0115 Но весеље ово не трајало,
0116 Нако само два мјесеца данах,
0117 Него се је брзо превратило
0118 На србаљску жалости и несрећу;
0119 Јербо худи гласи допадоше:
0120 Да се Петре с Турцим’ умиро,
0121 Не по вољи, него по невољи,
0122 Што га бјеху Турци опколили
0123 Близу Прута, студене ријеке,
0124 Тер му помоћ доћи не могаше,
0125 Ни остало што је војсци нужно.
0126 Ове гласе када разумјеше
0127 И владика и сви Црногорци,
0128 Уплака се мало и велико,
0129 Свак жаљаше ришћанскога цара.
0130 Михаило пође у Русију,
0131 А остави у рат Црногорце.
0132 Како тадер, тако и досадер:
0133 Вино пију, с Турцима се бију,
0134 И браниће с’ док их једног траје
0135 Од свакога, толи од Турчина,
0136 Није сјенка вољност црногорска:
0137 Нејма тога, изван самог Бога,
0138 Црногорце тко би ујармио,
0139 Нако би их најпре погубио,
0140 Но и то би још мучније било.