Сви овчари вечераше,
Овчар Пера не вечера.
Дружина га повикује:
— Ајде, Перо, да вечераш!
— Вечерајте сви, дружбино, 5
Вечерајте, не чекајте,
Срце ми се разиграло,
Ђе ми буде нешто лошо,
Ће ми буде спрема главу.
Јоште речи не изрекја, 10
Створише се два ајдука,
Везаше му беле руке,
Беле руке наопако,
Па га терав сас свем стадо.
Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 83-84.
