Svi ovčari večeraše,
Ovčar Pera ne večera.
Družina ga povikuje:
— Ajde, Pero, da večeraš!
— Večerajte svi, družbino, 5
Večerajte, ne čekajte,
Srce mi se razigralo,
Đe mi bude nešto lošo,
Će mi bude sprema glavu.
Jošte reči ne izrekja, 10
Stvoriše se dva ajduka,
Vezaše mu bele ruke,
Bele ruke naopako,
Pa ga terav sas svem stado.
Narodne pesme iz leskovačke oblasti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1990., sakupio Dragutin M. Đorđević, priredio Momčilo Zlatanović., str. 83-84.
