Све погна јачи нејачега

Извор: Викизворник

(Узме се што му драго у руку — на сијелу — па мушко ико дава један другоме из руке у руку, па први н. п. рекне, да је то миш или што друго, као што се из ове пјесме види, па да другоме до њега, који мора повторити шта је први казао, и казати уз то нови стих; па онда овај преда трећему; трећи мора такођер повторити, шта је и први и други казао, и уз то казати нови стих, и све тако, док се не обреде сви до пошљедњега, који највише има повторавати. Па ако се догоди у игри да који што погријеши, т.ј.заборави што повторити, што супређањи казали, или што наопако каже те се побрка, онда мора тај да да заклад,те му онда суде: Чији је ово заклад? Што заслужује? Па што му одсуде, то мора да чини. Сад, ево пјесме, из које се види, како се по Херцеговачкијем крајевима народ игра у пјевању.)



Све погна јачи нејачега

Ово тије голић миш,
Кој побјеже у зенђију
Нашег аге Пекова.
Ово је вода,
Која вода огањ гаси, 5
Који огањ село гори,
Које село вука гони,
Који вук загна пса,
Који пас загна мачку,
Која мачка загна миша, 10
Који миш побјеже
У зенђију нашег' аге Пекова.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 292-293.