Свет (комад у четири чина)/54
XX
СТАНА, НАДА, ЈЕЛКИЦА, ТОМА.
ТОМА (стоји десно напред без икаквог израза на лицу Стана, Нада, Јелкица испратиле до врата гошће, па се немо враћају и стану у реду лево према Томи, па га посматрају, хотећи погледом да кажу: „Шта је ово?“).
СТАНА (после извесне паузе). Томо!
ТОМА (не осврћући се). Шта је?
СТАНА. Шта је ово?
ТОМА (плане). Шта је, је ли, шта је? Ево, да знаш шта је. Сад ћеш видети шта је? Прво и прво.... овај.... чекај. (Збуњен). Ја ни сам већ више не знам шта је. Прво и прво.... (Спази Јелкицу). Ах, да.... Дакле, прво и прво, више да те нисам видео у тој дугачкој хаљини... Ти, ти, Јелкице, теби говорим. Ту хаљину одмах да скинеш и да обучеш кратку.
СТАНА Томо!
НАДА (у један мах) Оче!
ЈЕЛКИЦА Зашто?
ТОМА. Разумеш ли што ти кажем? Више ту хаљину нећеш понети.
ЈЕЛКИЦА (плаче). Али зашто?
ТОМА (дерња се). Друго и друго.... разумете ли ви.... друго и друго....