Свет (комад у четири чина)/53
XIX
Г-ђа ТОМИЋКА, СТАНА, НАДА, ЈЕЛКИЦА, пређашњи.
СТАНА (улази напред). Смемо ући, свршили сте ваљада разговор?
МАРТА (љутито). Да, свршили смо.
ТОМА (осорно). Свршили смо.
НАДА (љуби руку Марти). Добар дан, тетка. Изволте. Хоћете ли овамо у собу к нама?
МАРТА (хладно). Хвала, ја одмах идем.
СТАНА. Како, за Бога? Та нисмо ни речи проговориле!
МАРТА. Хвала, ал' морам ићи, не могу ни тренутка остати.
НАДА. Али, за Бога, тетка?
ЈЕЛКИЦА. Па бар да вас послужимо?
МАРТА (хладно). Не, не, ја одмах идем. Збогом.
Г-ђа ТОМИЋКА. Поћи ћу и ја с вама.
СТАНА (изненађено). Али, за Бога?
НАДА. Па зашто идете?
МАРТА (одлучно). Тако! Збогом, збогом, госпођо.
СТАНА (рукује се и испраћа је).
НАДА и ЈЕЛКИЦА (љубе јој руку).
Г-ђа ТОМИЋКА. Збогом, до виђења! (Одлазе).