Свет (комад у четири чина)/1

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   Насловна I II   ►

П Р В И Ч И Н

Соба код Томе. На средини и са стране по једна врата. Лево напред прозор. Намештај обичан, какав се виђа у нашим старим кућама. Десно од средњих врата један миндерлук, а над овим виси старински часовник са шареном таблом, жутом шеталицом и гвозденим теговима, што изгледају као мали суџуци. На часовнику казаљке показују тачно три часа. С леве и десне стране часовника по једна слика (каква битка или убиство Максимилијаново, ловчева пратња или људски век). Лево од средњих врата орман, над којим виси икона, под њом босиок и стакоце богојављенске воде. По орману разастрт чист, бео чаршавић од српског платна, а поређане шоље, флашице, чаше, један сапун, две јабуке итд. Иза ових ситница је, ослоњен на зид, па орману још и дубоки рам, у коме је невестински бели венац. Напред лево, где је прозор, стара кожна наслоњача, из које се овде онде види кучина; десно напред је четвртаст сто, покривен куповним чаршавом. На столу су новине, наочари, муштикла, табакера и дуван, растресен на старим новинама.

I

ТОМА, ЈЕЛКИЦА.

ТОМА (при дизању завесе заваљен у фотељи спава. Новине које је читао испустио је крај себе).
ЈЕЛКИЦА (пошто после извесне паузе избије на часовнику три, улази с лева на прсте, погледа још једном у часовник, па прилази Томи. Мазно): Татице, татице!
ТОМА (тргне се и трља очи)
ЈЕЛКИЦА: Избило је три.
ТОМА (погледа на часовник): Јесте, Бога ми. (Вади свој џепни часовник и сравњује). Опет је тај матори угурсуз измакао.... за пет минута.
ЈЕЛКИЦА: А јуче смо га дотерали.
ТОМА: Такав је он: по годину дана добар, добар као добар дан, па на једанпут удари у инат. Дотерај га опет, Јелкице.
ЈЕЛКИЦА (отрчи, попне се на миндерлук и дотерује казаљку): Је ли добро?
ТОМА (гледа у свој часовник): Макни још мало, још за један минут.
ЈЕЛКИЦА (изврши): Ето.
ТОМА: Тако, хајде сад сиђи.
ЈЕЛКИЦА: (скочи с миндерлука, дотрчи до Томе, седне на шамлицу крај фотеље и узме новине, које је он при спавању испустио). Да наставим?
ТОМА: Чекај, да ти нађем где сам стао. (Узме јој новине и тражи)....Е, ево овде.
ЈЕЛКИЦА (чита): „Немачка се још увек држи резервисано. Њени представници још ничим нису дали познати, да су од своје владе добили...“
 


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 82 године.