Svet (komad u četiri čina)/1

PRVI ČIN

I

II ►

P R V I Č I N

Soba kod Tome. Na sredini i sa strane po jedna vrata. Levo napred prozor. Nameštaj običan, kakav se viđa u našim starim kućama. Desno od srednjih vrata jedan minderluk, a nad ovim visi starinski časovnik sa šarenom tablom, žutom šetalicom i gvozdenim tegovima, što izgledaju kao mali sudžuci. Na časovniku kazaljke pokazuju tačno tri časa. S leve i desne strane časovnika po jedna slika (kakva bitka ili ubistvo Maksimilijanovo, lovčeva pratnja ili ljudski vek). Levo od srednjih vrata orman, nad kojim visi ikona, pod njom bosiok i stakoce bogojavljenske vode. Po ormanu razastrt čist, beo čaršavić od srpskog platna, a poređane šolje, flašice, čaše, jedan sapun, dve jabuke itd. Iza ovih sitnica je, oslonjen na zid, pa ormanu još i duboki ram, u kome je nevestinski beli venac. Napred levo, gde je prozor, stara kožna naslonjača, iz koje se ovde onde vidi kučina; desno napred je četvrtast sto, pokriven kupovnim čaršavom. Na stolu su novine, naočari, muštikla, tabakera i duvan, rastresen na starim novinama.

I

TOMA, JELKICA.

TOMA (pri dizanju zavese zavaljen u fotelji spava. Novine koje je čitao ispustio je kraj sebe).
JELKICA (pošto posle izvesne pauze izbije na časovniku tri, ulazi s leva na prste, pogleda još jednom u časovnik, pa prilazi Tomi. Mazno): Tatice, tatice!
TOMA (trgne se i trlja oči)
JELKICA: Izbilo je tri.
TOMA (pogleda na časovnik): Jeste, Boga mi. (Vadi svoj džepni časovnik i sravnjuje). Opet je taj matori ugursuz izmakao.... za pet minuta.
JELKICA: A juče smo ga doterali.
TOMA: Takav je on: po godinu dana dobar, dobar kao dobar dan, pa na jedanput udari u inat. Doteraj ga opet, Jelkice.
JELKICA (otrči, popne se na minderluk i doteruje kazaljku): Je li dobro?
TOMA (gleda u svoj časovnik): Makni još malo, još za jedan minut.
JELKICA (izvrši): Eto.
TOMA: Tako, hajde sad siđi.
JELKICA: (skoči s minderluka, dotrči do Tome, sedne na šamlicu kraj fotelje i uzme novine, koje je on pri spavanju ispustio). Da nastavim?
TOMA: Čekaj, da ti nađem gde sam stao. (Uzme joj novine i traži)....E, evo ovde.
JELKICA (čita): „Nemačka se još uvek drži rezervisano. Njeni predstavnici još ničim nisu dali poznati, da su od svoje vlade dobili...“

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.