Светски ток
| Светски ток (Lauf der Welt) Писац: Лудвиг Уланд |
Кроз гору се стаза дала,
Крај стазице поток тече,
Ту пролазим свако вече,
Па ме мома сагледала.
Угађали никад несмо,
Па се ипак заволесмо.
Чудни су ти људски пути:
Одавно јој љубим лице
И то сасвим нехотице,
Нит’ се она кадгод љути!
Када нам се усне споје,
Заборавим јаде своје.
Тихи лахор ружу нија,
А не пита: „Волиш ли ме?”
Нит’ се ружа вређа тиме,
Што се роса на њу свија —
Ја је волим, она мене,
А љубав се не спомене.
Извор
[уреди]1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 15, стр. 464.