Svetski tok
| Svetski tok (Lauf der Welt) Pisac: Ludvig Uland |
Kroz goru se staza dala,
Kraj stazice potok teče,
Tu prolazim svako veče,
Pa me moma sagledala.
Ugađali nikad nesmo,
Pa se ipak zavolesmo.
Čudni su ti ljudski puti:
Odavno joj ljubim lice
I to sasvim nehotice,
Nit’ se ona kadgod ljuti!
Kada nam se usne spoje,
Zaboravim jade svoje.
Tihi lahor ružu nija,
A ne pita: „Voliš li me?”
Nit’ se ruža vređa time,
Što se rosa na nju svija —
Ja je volim, ona mene,
A ljubav se ne spomene.
Izvor
[uredi]1896. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina II, broj 15, str. 464.