Свети Томе путом ’оди
и у руци коња води.
Њега срете свети Петар:
- Ђе си био свети Томе?
- Био код (Стеваније), рабе божије; 5
(Стеванију) је нога заболела,
(Стеванију) одбољела,
а црну земљу заболела.
А говори свсти Петар:
- Стан’, посједи, свети Томе! 10
Стан’, посједи на живцу камену
и откини од камена зубљицу живца камена
и однеси (Стеванији), раби божијој,
нек од ње одлазе отоци,
ка’ од водице потоци! 15
Поганче, зањче!
У за’ се час не зач’о,
без имена погин’о.
Заклињем те 'Ристом
и часним крстом; 20
ђе те заста’,
ту те на раби божијој неста.
У (Стеваније), рабе божије,
мања боца од макова зрнца,
а лаганија, ако бог да, 25
од тичјег перца.
Милом богу ’вала,
оста (Стеванија), раба здрава,
ка’ и од своје мајке кад је пала.
Отац и син и дук свети. 30
Амин.
(10, с. 358-359)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 215-216. бр. 352.
Ардалић, Владимир. Басме. (Из Буковице у Далмацији), ЗНЖ, XVII (1912), с. 358-359.
